Sorry || P. JM.✔

24.dio

Budim se u suzama. Brzo odlazim u toalet i obavljam higijenu. Oblačim trenerku i bijelu majicu. Spušta me dolje da doručkujem, a tamo me čekaju mama i tata.

"Jesi spremila kofere?" Upitala me mama. Klimnula sam glavom. Da, danas odlazim s tatom u Hrvatsku.

"Nisam baš gladna.Idem se naći sa Karlom i Anom. " Poljubila sam tatu i mamu, uzela tene i jaknu i izašla iz kuće. Uzela sam telefon u ruke i zovnula Anu.

"Ana, nađemo se u parku za 10 minuta?"

"Ok." Odgovorila je i poklopila.

"Halo Karla. "

"Hej!" Hej tko je to? Sara. Čula sam da netko govori u pozadini.

"Tko je tu s tobom?" Upitala sam se, a ona se na to sam nasmijala.

"Tae. Tko će drugi biti?"

"Ok, Ok. Nego, možemo li se naći u parku za 10 minuta?"

"Može za 20 minuta." Rekla je i prekinula. Ah, štaš, taka je kakva je.

Šetala sam parkom i sjela na jednu klupu. Razmišljala sam kakva će im reakcija biti kad im kažem da odlazim u Hrvatsku. Moja razmišljanja prekinula je Ana, koja se doslovno bacila na klupu i sjela pokraj mene.

"Šta si htjela reći?" Zastala sam na trenutaka i dugoko udahnula.

"Odlazim u Hrvatsku. Večeras." Rekla sam brzinom munje, a ona je samo gledala zbunjeno u mene.

"Z-zašto?" Promucala je.

"Želim se maknuti od ovoga svega."

"M-mogu li ja ići s tobom?" Na to pitanje sam ostala šokirana. Pogledala sam je zapanjenim izrazom lica. "I ja bi se voljela malo maknit odavde." Rekla ja, a ja sam klimnula glavom.

"Samo, jedino što mi teško pada je, kako će Karla reagirati, kad joj kažem da idemo u Hrvatsku."

"Idete u Hrvatsku!" Začu se glas iza nas. Brzi smo se ustale i okrenule. Tamo je Karla stajala u suzama.

"Karla." Potrčale smo obje i zagrlile ju. Sve tri smo zaplakale.

"Obećaj da nikom nećeš reć!" Rekla sam nako što sam se odmakla od nje.

"Obećajem. Kad idete?"

"Večeras." Tužno je klimnula glavom i obrisala suzu koja je skliznula niz njen obraz.

-3 sata kasnije-

"Dragi Jimine, ako više tako mogu i napisati...odlučila sam da je najbolje da odem, jer...moje misli se stalno vraćaju na onaj prizor...boli, jako. Zar je moralo do toga doći, trebao si mi samo reci da vise...znas vec...bilo kako bilo, odlazim. Nemoj da me trazis. Mislim da je tako najbolje. Nadam se da te Lisa usrecuje bar malo."

"Zbogom Park Jimin."

~Sorry~

Odlučila sam mu napisati pismo i ostavit mu ga. Ne znam je li to pametna ideja, ali više sam i izašla iz pameti. Mislim da je ovako bolje za oboje.
Otišla sam do kućice na drvetu i ostavila ga na stoliću. Izašla sam vani i sjela na onaj balkon na kojem smo Jimin i ja sjedili zajedno.
Sjetila sam se svih uspomna sa njim. Sklizula mi je pokoja suza niz obraz. Brzo sam ju obrisala. Ne želim višue plakati, nije vrijedan mojih suza. Sišla sam dolje i odlučila peošetati uz jezerce. Opet sam počela plakati, jednostavno ne mogu da ga izbacim iz glave. Ona osjećaj kad smo se prvi put držali za ruke. Ali to je bio samo san, cijela naša ljubav je bila samo san, iako bih volila da se iz tog sna nikad ne probudim. Sjela sam na travu i gledala u jezerce. Sve su mi se uspomene pojavljivale, uspomene u kijima smo bili sretni, ali onda mi se opet pojavila ona scena. Odmahnula sam glavom, brzo se ustala i otrčala kući. Moram se pribrati, jer za 2 sata krećem.

JIMIN P.O.V

Sjedio sam u sobi i razmišljao o njoj. Da joj bar imam priliku objasniti. Da me bar posluša, da me sasluša šta joj imam za reći.

Sletio sam niz stepenice. Uzeo sam jaknu i izašao iz kuće. Brzo sam otišao do kućice na drvetu. Popeo sam se gore i našao jedno pismo na stoliću. Uzeo sam ga, a na poleđini za je pisalo ~Za Jimina~. Srce mi je počelo jače kucati. Polako sam ga otvorio. Počeo sam čitati.
___________________________________