-Verovao sam ti! Izdala si me....-grmeo je besan zbog Muhameda.
-Smiri se...pogrešno si shvatio, čovek mi je pomogao. – pokušavala je objasniti.
-Pomogao??? Žadeee...nisam slep, držao te je u naručju! Dirale su te druge ruke, dirao drugi muškarac! – lice mu se izobličilo od ljubomore.
-Kako si mogla? Kako ne shvataš šta to znači??? Tebe svako može dodirivati, svako može imati...koliko si dugo sa njim?
-Molim te, saslušaj me...pala sam, zabolelo me je jako. Video je da ležim i podigao me. To je bilo sve.-kroz suze je izgovarala reči.
Njegove oči su je gledale prezrivo, Muhamed je bio odavno zaljubljen u nju, to su svi znali. Pokušavao je sakriti svoju ljubav ali poglede, ne. Bio je dobar radnik i iz poštovanja se sklanjao se. Bio je jedan od mnogih koji su morali ćutati i za par ogija (mauritanski novac) zaboraviti na ponos i osećanja. On to nikada nije mogao razumeti, nikada nije bio gladan...nikada nije živeo u beznađu gledajući u pustinju koja je samo uzimala a nikada davala. Razlika je bila ogromna, to ih je razdvojilo, to ih je uništilo.
Izleteo je iz šatora i uzjahao, čula je kako se udaljava mamuzajući konja. Od te noći ga nije videla. Vremenom je shvatila da je to možda bio jedini način da ode. Venčanje je bilo laž, obmana koju je progutala jer ga volela, slepo verovala. Da je bilo drugačije nikada je ne bi napustio.
Pjer...uglađen, momak sa manirima gospodina bio je san svake mlade dame. Visok i atleta pojava koju su žene rado gledale. Osmeh kao sa fotografija modnog časopisa njegovo najveće oružje kod nje je izazivao blagu tremu. Posle svega najteže joj je bilo uzvratiti osmeh, teško opustiti se, teško zaboraviti. Zažmuri pri pomisli na njegove poljupce...toplinu dlanova koji klize niz telo izazivajući nelagodu. Duge sate koji su bili samo pokušaj da bude deo onoga što je nekad bila. U njoj više nije bilo ničega...kao ram bez slike. Bog joj je svedok da se trudila, pokušavala uzvratiti, voditi ljubav najbolje što može. Vremenom je spas tražila u begu, iznalazila razloge i opravdanja. Razumeo je...poštovao i strpljivo čekao. Pjer je idealan, njena kazna i ako su svi mislili suprotno. On nikada neće u njoj probuditi ženu, nikada voleti strašću čoveka koji u sebi nosi magiju stvorenu iz ničega. Nikada neće obojiti nebo i videti svu lepotu sunčanog jutra. Pjer je iz drugog sveta gde je red veličina drugačija od njenog, daleko svetlosnim godinama. Podiže pogled tražeći odgovor negde van poznatog prostora, u glasnom smehu starije gospođe, sviranju nervoznog vozača...lavežu psa. Pogleda na sat i shvati da je vreme proletelo...ustade od stola i pođe do Beatrisine sobe.
Gomila papira je stajala na radnom stolu...tamne oči su gledale brojke od kojih bi se običnom smrtniku zavrtelo u glavi. Skupljene guste obrve pravile su oštru crtu na njegovom čelu odavajući ne zadovoljstvo. Nervozno protrlja bradu i pređe prstom preko senzualnih usana, gest nervoze koji nikada nije umeo kontrolisati. Odgurnu stolicu i ustade...priđe vratima terase gledajući u Atlantik kako divlja talasima zapljuskujući peščanu obalu. Njegova crna kosa padala je u nemirnim pramenovima na kragnu bele košulje. Široka leđa i snažne ruke zatezale su tanku tkaninu i ocrtavale svaki mišić...zažmuri i udahnu svežinu vode. Voz sa rudom je kasnio zbog kvara. Brod je čekao u luci već nedelju dana, njegovo čekanje koštalo je čitavo bogatstvo. Izađe na terasu i krenu stepenicama na obalu...morao je osetiti jačinu vetra koji je dizao galone vode bacajući ih kao da se poigrava njenim plavetnilom. Zastade posmatrajući predivnu igru talasa koji su ječali uz huku stvarajući najlepšu muziku. Oseti snažan nalet vetra na grudima, slepi košulju i pantalone za njegovo telo ocrtavajući svaku liniju snažnog tela naviknutog na fizički napor usled dugih sati na vodi i jahanju kroz pustinju. Sve manje vremena za odlaske na ture samoće činilo ga je napetim. Bilo je sve teže izbeći misli na nju i živeti u saznanju da je na kraju otišla sa njim. I dete je bilo njegovo...Lue mu je rekla. Telom mu prođe drhtaj na pomisao kako se umela predati pretvarujući strast u požar koji nije mogao ugasiti. Svaki njen uzdah je sačuvao u srcu kao podsetnik koliko izdaja može boleti. Želela je izaći iz bede, želela je imati obojicu...njega zbog novca a Muhameda zbog ljubavi. Godine su prolazile u mržnji, svaka misao se završavala bolom koji je razdirao u želji za osvetom, sanjao je dan kada će patiti kao on, hiljade suza koje su ostale duboko u tami njegove ranjene duše. Kapljice vode lepile su se za njegove lice hladeći vrelinu u kojoj je goreo mesecima, svo vreme od njenog odlaska samo sa jednim ciljem videti je kako se ruši njen svet koji je živela bez njega. Olujni oblaci su prekrili horizont nagovešatavajući oluju, koje su umele biti strašne razarujući sve pred sobom. Njihova snaga ga je fascinirala osećao ih je kao deo sebe dajući mu volju za životom, pokretale ono najmračnije u njemu i budile strast koju je nosio u sebi. Rođen u zemlji za koju je jedino bilo potrebno imati mnogo više i od same ljubavi, dovoljno snage naći lepotu tamo gde je nema, gledati drugim očima stvarajući magiju kao opsenu.
Prve pahulje su zasipale Petu aveniju stvarajući drugu dimenziju, bojeći grad u bajku. Njujork centar svih dešavanja, metropola nađenih i izgubljenih duša...priča koje su ostajale zapisane u svakom ćošku i svakom otkucaju sata stvarajući nostalgiju. Šetala je gledajući lica tražeći sneni osmeh i sjaj u oku, potvrdu da je život lep i pored toliko bola. Osećala je toplinu ruke koju je držala želeći da je miljama daleko, pravdajući se svojom nesigurnošću i žudnjom, željom da popuni prazninu koju je nosila duboko u sebi.
-Ljubavi, da li ti je hladno? – Pjer je zaljubljeno pogleda stežući je uz sebe.
-Ne, dobro sam...a tebi?
-Odlično sam...ti si uz mene. Sve više sam uveren da je ovo bio pravi potez. Radujem se zbog tvog uspeha...pokazaćeš svoj talenat i upoznati važne ljude. Od hobija si napravila ime...Danijel je vrhunski stilista i vrlo poštovan u svetu mode. – zadovoljno se smešio iskreno se radujući zbog poziva koji je dobila povodom revije novog trenda vezano za muške frizure.
Zaustavi kočiju i pruži joj ruku izgovarajući.
-Idemo do Central parka...predivan je pod snegom. Uz ulične svetiljke izgleda kao pejzaž sa zimskih čestitki.
Šetali su lagano stazom između drveća zastajući pored kipova malih anđela, usamljenih lepotica uživajući u lepoti vrhunskih vajara. Tišinu je remetio zvuk violine koji je plovio tamom dodirujući dušu izazivajući čudan sjaj u oku. Približavali su se zalađenoj stazi kojom su klizali parovi držeći se za ruke. Šarene kape i šalovi bili su kontrast snežnoj noći...osmesi i nežni pogledi topili su pahulje na nasmejanim licima. U bundi i sa šubarom na glavi izgledala je prelepo. Krzno je njenom licu davalo klasičnu lepotu dive iz romana ruskih klasika...setu je krila u plavetnilu očiju dajući im posebnu čar. Laganim korakom pratila je Pjera udišući hladan vazduh...prijala joj je noć i draž zime. Zastali su pored ograde gledajući par koji je klizio kao po oblaku držeći se za ruke. Njihali su se uz zvuk violine plešući valcer na ledu nežno se dodirujući. Iz tame pojavi se na svetlosti visok muškarac u crnom kaputu i mlada žena...prilazili su polako. Podigla je glavu privučena zvukom njihovih koraka...pogleda lice muškarca i zakova je njegov pogled. Poznata tama je udari snagom tornada zaustavljajući srce za trenutak. Ispod obrva oči kao dva crna kamena spustiše se na njeno bledo lice posmatrajući je netremice tražeći izdajničke zenice koje ne mogu sakriti glas duše. Trenutak zaustavljen u vremenu sa sećanjima koja prolaze u delićima sekunde stvarajući poznatu magiju samo za njih, odvojennim i zaboravljenim od svih. Strast, mržnja...ljubav... satkanu u jednom dahu koji ledi na usnama.
-Matis... - začu se tihi glas devojke.
Okrenu lice prema njoj i osmehnu se...pramen kose pade na visoko čelo i oči zasijaše plamenom tako dobro poznatom koji joj se zari u srce kao oštrica noža. Podiže ruku i spusti na grudi pokušavajući doći do daha krijući oči ispod dugih trepavica. Povuče ga za ruku i prođoše pored njih ostavljajući bol koji zakova njene noge u mestu, oduzeto telo koje levetira u prostoru između sna i jave. Nestade zvuk, izgubi sliku i vrati se u jednu noć kada je postala njegova.
