-Šta pokušavaš? Zašto šalješ Pjera u Činkveti? Ide bez tebe a toliko ti je potreban? – siktala je radnoj sobi sevajući očima.
Okrete se i pogleda je sa smeškom na licu. Voleo je gledati besnu, frktala je kao mačka a oči boje olujnog Atlantika pretile su modrim dubinama. Nasloni se ležerno na veliko staklo od terase i prekrsti ruke na grudima netremice je posmatrajući dok je sipala otrovne reči.
-Govori! Zašto ne mogu poći sa njim? Ko si ti da nas razdvajaš? Maatis...neka ti na pamet ne pada da ga povrediš!!! Kunem se, ubiću te! – tresla se od gneva.
Njena poslednja rečenica ga izbaci iz ravnoteže, kao mačka u dva koraka se nađe ispred nje dočepa je za ramena i besno viknu.
-Ubiti??? Zbog ljubavnika??? Ne trudi se, ubila si me odavno. On nije vredan metka i ne znači mi ništa, ali ti si rudnik zlata!!! – zlobno joj se nasmeja u lice.
Njoj se zaledi krv u žilama. Preblede i prošaputa.
-O čemu pričaš ti? Kakav rudnik zlata?
-Mhmmm...vrlo dobro znaš koliko bele maurke koštaju na tržištu po svakom osnovu! Imam dve opcije, robinja ili zabava bogatih Arapa? U oba slučaja nema ti premca.
Ona zamahnu rukom da mu udari šamar zbog uvrede ali uhvati je za zglob i okrenu joj ruku iza leđa cimnuvši je od čega izgubi ravnotežu. Pade oslonjena leđima na njegove grudi. Disala je teško pokušavajući da se oslobodi. Ukoči se kada oseti usne na svom vratu, lagano je klizio dodirnuvši joj uho, tiho šapnu.
-Budi mirna...zaboravljaš da nas može čuti tvoj verenik. Bilo bi zanimljivo slušati kako mu objašnjavaš recimo baš ovu scenu?
Matis oseti pod dlanovima toplinu njenog tela, stisnu je još bliže ljubeći nežnu kožu vrata. Pusti joj ruku i kliznu ispod košulje dodirujući njene grudi...stajala je ukočeno dok joj srce divljalo u grudima. Zažmuri, utroba joj planu i proširi se kao požar celim telom. Jednim pokretom ruke okrete je i dočepa se njenih usana, podiže je na sto držeći je čvrsto za bedra. Njegove vlažne usne zavrteše je, izgubi kontrolu i obgrli mu leđa kliznu niz glatku površinu i priljubi se uz njegove kukove. Spojeni u strasnom zagrljaju prkosili su vremenu koje ih je delilo želeći ga obrisati u jednom uzdahu. Oseti opasan trenutak koji bi je povukao u nepovrat i bacio ponovo u očaj blesnu kao otrežnjenje, poslednjim atamom snage ga odgurnu i skliznu sa stola. Izlete iz sobe i potrča niz hodnik drhteći kao prut. Ulete u sobu i nasloni se na vrata pokušavajući uhvatiti vazduh. Kosa u neredu padala je po njenom licu, košulja izgužvana i otkopčana govorila je o strasti koja je divljala njenim venama. Oseti kako joj gori u grudima, vrele suze skliznuše niz obraze izazivajući jecaj koji joj zgrči telo, skliznu niz vrata i sede na pod plačući bez glasa.
Nasloni šake na sto i zatvori oči još uvek držeći njen miris u svojim čulima. Strast je divljala u grudima terajući ga da poleti za njom i odmah je uzme ne misleći na posle, zadovoljiti se njenim telom i imati je kao nekada. Bila je kao otvorena rana na koju je sipao so svakim dodirom, svakim poljupcem. Mržnja i ljubav su ga razdirale godinama više nije bilo razlike sve je postalo kao užarena lava koja čeka trenutak eksplozije.
Pozdravljala se sa verenikom jedva se suzdržavajući da ne vrisne od bola...svesno ga je varala, nije ga volela i nikada neće kao što voli njega. Još više je bolela dobrota koju je ovaj mladić imao i pružao joj čista osećanja želeći samo njenu ljubav. U glavi joj je tutnjalo..."loša si, zla i pokvarena", reči su je razdirale ali preko njih nije mogla. Dugo je gledala na prašnjav put dok se terenac gubio i nestajao u oblaku peska. Teškim korakom uđe u sobu i leže na krevet zgrčena od tuge...nije znala šta je čeka niti šta će se dogoditi sa Pjerom. Iskreno se nadala da će biti dobro i naći svoju sreću, ona mu ništa dobro ne može doneti sem bola.
