-Lutko, prelepa si...venčanica je predivna – Beatris je zadivljeno posmatrala.
- Bea, mnogo sam srećna, prosto me je strah...bez njega ne mogu zamisliti život. – šaputala je svojoj prijateljici plašeći se da je neko ne čuje.
-Drago mi je zbog tebe, ako je sreću zaslužio, onda si to ti. Vreme je za ljubav.
Na imanju je vrvelo od zvanica, dvorište je izgledalo kao u najprestižnijim svetskim restoranima. Sluge su neumorno posluživale obučeni u belu uniformu sa osmehom na licu. Obred je obavljen uz vatromet koji je bio urađen kao poseban spektakl, Atlantik je goreo od šarenila boja, kroz noć je plovila muzika kilometrima daleko. Sedeli su jedno do drugog razmenjujući nežne poglede držeći se za ruke ispod stola. Njegova lepa glava je bila naslonjena na njen obraz dok joj je šaputao reči pune ljubavi. Crvenela je spuštajući pogled svo vreme stideći se njegovih roditelja i rodbine. Matis je otvoreno pokazivao svoja osećanja, sa njom je želeo bajku, ona je njegova prva ljubav i jedina žena kojoj je poklonio srce. Ponekad bi se budio sav u znoju kako bi proverio da li je pored njega, stezao je u zagrljaj ljubeći je usnulu. Ti trenutci su se pretvarali u divlju strast koja ga nije napuštala kada je ona bila u pitanju. Siguran u njenu ljubav uvek mu je bilo malo, tražio je još govoreći da vreme brzo prolazi a imaju mnogo za nadoknaditi. Bio je u pravu, živeli su bajku.
-Pjeeeer...odmah dođi u bolnicu, dovezao sam Žade...počeo je porođaj! Poludeću, niko ništa ne govori.- uzbuđeno je vikao u telefon.
-Tu sam za dva minuta, ne brini sve će biti u redu.
Šetao se dugačkim hodnikom i svaki put se trzao kada bi se neka od vrata otvorila očekujući vesti. Minuti su se vukli i postajao je sve nervozniji, laknu mu kada ugleda prijatelja koji žurno ulazi u porolidište.
-Matis, smiri se...to je normalno i prirodno, Žade je jaka žena.
-Znam, ne mogu se osloboditi prošlosti, umirem od straha. Ne mogu se kontrolisati, uleteo bih u salu samo da vidim kako je. Šta ako joj je potrebna pomoć? Šta ako krene po zlu? Pjer ja ne bi mogao podneti da se njoj nešto dogodi! – tresao se od napetosti.
Vrata se otvoriše i izađe doktor sa osmehom na licu, skide zaštitnu kapu i priđe Matisu.
-Čestitam, postali ste otac prelepe devojčice...sve je u redu sa bebom i majkom. Sačekajte, još su u pripremi...moći ćete ih videti za pola sata.
Kao da je dobio udarac u grudi, srce mu zastade od sreće...postao je otac i njegova Žade je dobro. Zagrli Pjera i nasmeja se na sav glas. Cupkao je nervozno gledajući na sat čekajući vreme kada će je videti. U bolnici dođoše i Kamere sa Sarom. Dočeka ih sa lepim vestima. Pjer je posmatrao srećnu porodicu razmišljajući kako ih je sudbina uklopila u ovoj zemlji koja je za mnoge otpisana i nepoznata. Nikada se ne zna gde će nas sreća sačekati i gde ćemo doživeti zenit svog života.
Ušao je u sobu i zatekao je nasmejanu...u dva koraka priđe bolničkoj postelji i zagrli je kao da je porcelana. Uhvati mu lice rukama utopivši svoje oči u njegove u kojima se ogledala neizmerna sreća i ljubav, tiho reče.
-Želela bih da se zove Melina...ako se slažeš?
-Slažem se...ime je prelepo. Hvala ti, učinila si me najsrećnijim čovekom na svetu. – spusti vreo poljubac na njene usne.
Vreme je prolazilo doneseći iskušenja i lepe trenutke koji čine život. Neki odlaze ostavljajući za sobom lepa sećanja, a nekima opraštamo pružajući poslednje iskupljenje da odu dostajanstveno. Stajala je pored tela svoje pomajke opraštajući se zauvek. Mnogo lepih uspomena je ponela iz Sahela, ljubav starice je bila ogromna i ako joj nije bila rođena ćerka. Umrla je srećna dočekujući unučiće i radujući se svakom zahvaljujući Bogu. Posebno je bila vezana za Melinu jer ju je podsećala na Žade. U njoj je videla ogromnu snagu koju je nasledila od majke i oca. Blagoslovila je njihov izbor i poželela sreću. Radovala se svakom pozivu i telegramu, čuvala ih je i po nekoliko puta čitala.Njena miljenica je imala dobar brak i našla je smisao svog života uz čoveka koje je njeno srce izabralo. Porodica se širila i kuću su ispunjavali dečiji glasovi kao najlepša muzika. Baka je mogla sa mirom otići sigurna da je u dobrim rukama. Ostavila je za sobom mudre reči koje su bile čitava životna filozofija satkana od iskrene ljubavi i smernica za put kojim je najteže ići. Od svoje dece je izgradila dobre i poštene ljude koji su ostali posle nje da prenose novim generacijama prave ljudske vrednosti.
Nasmejana i zadovoljna držala je makaze oblikujući frizuru svom najmlađem sinu, pripremali su se za srećan događaj, teta Bea je našla ljubav svog života i čeka ih dug put za Kanadu. Svekrva je govorila da decu ostavi kod njih, ona i Matis mogu malo odmoriti i posvetiti vreme sebi. Deca su im zaokupila pažnju i svo slobodno vreme su posvećivali njima.
-U pravu si majko, mogli bi malo odmoriti...sem toga imam poslovni sastanak u Njujorku. Ne znam kako to izvesti sa njih troje jer onda bi Žade bila sama dok ne završim a vreme nam je isplanirano u minut. – on se zagonetno nasmeši znajući da ga ona ne može videti jer je zabavljena šišanjem mlađeg sina.
Stigli su u hotel blizu Central parka...zimska idila zasuta krupnim pahuljama. Ona se nasmeši i pogleda ga uzbuđeno, vrati se u vreme njihovog susreta.
-Kada ideš na sastanak? Volela bih da prošetamo parkom, želim osetiti miris snega i zimu.
-Nemam sastanak, prošetaćemo svakako ali pre toga...- priđe joj i privuče je u zagrljaj.
Mekani krzneni kaput završi na podu za njim svaki komad odeće...ljubio je kao prvi put držeći je priljubljenu uz svoje telo. Tople ruke su klizile po njenim oblinama upijajući svaku udolinu, uroni lice u tamne talase kose milujući usnama nežan vrat. Želeo je ovde kao i onu noć kada je video posle pet dugih godina. Znao je da će jednog dana doći ponovo u ovaj grad i imati je jer ostala mu je dužna za svaki dan kao i on njoj. Obori je na krevet uživajući u raskošnoj lepoti svoje žene. Nije joj trebalo puno da je ponese strast, njegove usne su znale put do njenog srca. Spusti prste na široka ramena i steže ga iščekujući zadovoljenje svoje želje, izvi se pokazujući da je spremna za najlepši trenutak koji ih je toliko puta spojio. Vrelina ih zahvati kao plamen u hladnoj zimskoj noći, isprepletani u čvrstom zagrljaju živeli su trenutak čiste ljubavi koji traje koliko jedan tren dovoljan za ceo život, jedino vredno i pravo koji nas čini živima i nakon njegovog nestanka...................................................KRAJ
