Izašli su iz aviona i uputili su u malu aerodromsku zgradu. Dočekao ih je sluga Matisa Uld Kamere...uzeo torbe i uz duboki naklon pokazao na ogroman džip sa zatamnjenim staklima. Uputili su se u Nuakšot glavni grad Mauritanije. Žade je gledala kroz prozor okolinu trudeći se da ne zaplače. Vraća se nakon toliko godina sa sećanjima koja su sve ove godine njeni najverniji pratioci. Pjer je doživeo kurtološki šok...zemlja ničega, nepregledna pustinja sa kržljavim rastinjem i asfaltiranim putem koji se video kilometrima. Pojavile su se prve kuće od opeke, musava deca trčala su bosa po pesku za izduvanom loptom, gomile smeća u naseljima sa niskim kockastim kućama boje peska. Pratile su ih radoznale oči muškaraca koji sede u hladovini obučenih u široke košulje sa kufijama (marame) oko glave, neki od njih su zaklanjali lica iza belih i crnih tkanina. Lagano su ulazili u grad pazeći da ne zakače zaprege sa magarcima i biciklistima. Nije bilo veće građevine od par spratova. Pred očima im buknu spektar boja, ljudi su užarbano išli a žene vikale nudeći robu sa improvizovanih tezgi. Odeća im je bila u nebeskim bojama, svi pokriveni i zamotani u šarenilo koje je bilo kontrast trošnim zgradama i bedi. Ermin je svo vreme objašnjavao gde se nalaze i pokazivao po nešto od znamenosti grada ne znajući da je devojka Mauritanka. Trudio se da im ulepša put jer ovde su turisti bili retkost zbog situacije u državi. Strani mediji su uspeli na mnogo načina upropastiti imidž ove siromašne zemlje proglašavajući je nesigurnim mestom za putovanja. Pisano je da leglo Isisa i da su mnogi kidnapovani zbog otkupa što je bilo daleko od istine. Teroriste nije privlačila Mauritanija, narod je bio isuviše siromašan, bez infrastrukture, skupih hotela i extremnih bogataša. Zemlja sa osamdeset posto pustinje i par oaza, negostoljubivo i neinteresantno mesto.
Nakon dva sata stigli su do imanja pored samog Atlantika. Posmatrala je dobro poznate zidine njegove kuće...srce joj je tuklo u grudima i dlanovi znojili od nervoze. Od samog početka nije bila za ovu kombinaciju sa Pjerovim poslom jer je znala da Matis radi sve sa razlogom. Bio je od onih koji ne vole da gube i to je jedini razlog zbog čega su ovde. Znala je da željan osvete i iskoristio je situaciju nudeći posao i velike pare za nešto što nije morao. Njegova porodica je imala dovoljno novca, bogati su od kada su se njihovi preci naselili ovde. Vodio je poreklo od arapskog plemena Ben Hanim koje je osvojilo teritoriju i isteralo hiljade Berbera sa svojih ognjišta. Svi Arapi su činili establišment u zemlji...oni su vladali i držali još uvek Crne Maure u ropstvu.
Otvorila se gvozdena kapija sa posedom od pet hektara pored samog okeana. Gušilo je u grudima gledajući kuću poslaganu u pravilne kocke sa ogromnim terasama u staklu...drvoredi palmi sa fontanama, trim stazom, teretanom i konjušnicom u zadnjem delu imanja. Prilaz je bio od belog šljunka i sve staze koje su povezivale zgrade. Sve je ličilo na mali grad osvetljen ogromnim reflektorima sa kamerama na svakom koraku. Kanađanin je bio oduševljen onim što je video, fasciniralo ga je Matisovo bogatstvo u sred Nedođije...okretao se i slikao pričajući i pokazujući na sve što mu se činilo zanimljivim. Ni slutio nije da je ona jako dobro poznavala svaki kutak...radila je u njegovoj kući od svoje desete godine, služila njegove roditelje i sestru. Živo je zanimalo kako će objasniti njima šta ona radi ovde? Jer priču o njima nisu znali...kako je objasnio njen odlazak, i kako je završio otkup roba??? Doveo je u opasnost jer ona je bila vlasništvo porodice Kamera, za nju je plaćeno...beg se kažnjavao u najboljem slučaju prodajom ili smrću. Nije mogla ispričati vereniku da je bila robinja i ljubavnica gazdi koji je njegov poslodovac. Nije mogla reći da mu je rodila dete koje nije preživelo porođaj. Ta priča je bila suviše teška za nekoga ko je čitav život živeo bezbrižno. Zbog Pjera je stavila glavu u torbu nadajući se da će sam poželeti da se vrati kada vidi svojim očima uslove u kojima će živeti šest meseci.
Pojavio se u beloj dugoj košulji i pantalanoma preplanuo i gologlav. Blesnu osmeh na njegovom licu kada ih ugleda. Prilazio je gipkim hodom kao mačka koja se sprema da kidiše na plen. Srdačno se pozdravi sa Pjerom i okrete se prema njoj naklonivši se...predstava je mogla da počne. Pokaza im rukom da uđu u kuću. Ogroman prostor sa kožnim garniturama gledao je na peščanu obalu sa najlepšim prizorom ogromnih talasa...staklo i metal dominirali su velikim salonom. Posluga je bila zamenjena, ni jedno poznato lice...krišom je zagledala u sluškinje i sluge koji su kao sene posluživali. Njih dvojica su ušli u razgovor dok je ona slušala i sedela kao na iglama čekajući da se neko od njegovih pojavi i nastane problem jer njen verenik nije mnogo toga znao. Pogleda ga ispod oka, nije obraćao pažnju na nju...sa pažnjom je slušao njenog momka i učestvovao u opuštenom razgovoru. Kao da joj je pročitao misli, naglo se okrete i pogleda je ravno u oči izgovarajući.
