Ukoči se kada je zapahnu njegov vreo dah, buknu u licu na izgovorenu rečenicu. Ni za šta na svetu neće dozvoliti da je odvede u Mauritaniju, jednom je verovala...sada nije sama, ima još jedan život kome želi stvoriti sve ono što nije ona nikada imala...slobodu. Osmehnu se zbog ljudi koji su plesali oko njih i kroz zube odgovori.
-Nigde ne idem...ovde je moj dom. Ne možeš se niotkuda pojaviti i određivati pravila kako ti se prohte. Oduševljavaš me svojim nastupom i sigurnošću uveren da ću poleteti istog trenutka kada tebi odgovora. Živim toliko dugo bez tebe i evo me...sve se da zaboraviti. Srećna sam jer imam mir.
Oseti stisak njegove ruke na leđima, blago je cimnu dodirujući joj usnama vrh čela spuštajući se lagano do uha. Promuklim glasom nastavi.
-Ja mogu sve...ne izazivaj me jer ionako mislim da bi Pjerovu zabavu trebali podići na viši nivo. Bilo bi mi drago pokazati šta strast može učiniti od čoveka. Veruj mi, malo mi treba.
Ućutala se, grlo joj se osuši jer ovo je zvučalo kao upozorenje, otvoreno joj je stavio do znanja da je spreman na sve. Nije želela dovoditi sebe a najmanje verenički par u neprijatnu situaciju. Jedva je čekala da muzika stane, istog momenta će se pokupiti i otići.
-Pjer, ako smo napravili pogrešan potez i ona zbog ovog opet doživi razočarenje, lično ću te ubiti!-Bea je šaputala plašeći se da je neko od gostiju čuje.
-Ne brini, on je lud za njom...ja sam primer, živ sam. Ne bi trepnuo ubio bi me kao njenog bivšeg da ne zna koliko joj značim. Ona je svo vreme bila moja garancija i ako nisu bili zajedno. Zna da mu nikada be bi oprostila da mi se nešto dogodi. Vremenom smo postali prijatelji, ispričao mi je celu njihovu priču, plakao sam kao malo dete. Matis je ljudina od čoveka.
-Nadam se da je tako...joj...pogledaj ih, baš su par! Ah, šta ti je ljubav...stvoreni su jedno za drugo. - prijateljica je gledala uživajući u njihovom plesu.
-Hajde, sada će prestati muzika, moramo je sprečiti da pobegne. – Pjer je povuče za ruku.
Žade odahnu kada utihnu poslednji akord, istog momenta se odvoji od njega i okrete se da pođe...put joj prepreči veselo lice njenog prijatelja. Ustuknu korak unazad zabezeknuto ga pogledavši, iz mase ljudi stvori se i Beatris. Vitka plavuša odmeri pogledom Matisa i otresito pruži ruku izgovarajući.
-Ja sam Beatris, Žadeina prijateljica a bebi... tetka, prva i najvažnija!
Nastade tajac. Matis je držao njenu ruku gledajući je zbunjeno...plavuša hitro spusti pogled na stomak svoje prijateljice i u deliću sekunde vrati na njegove oči podignuvši izvijene obrve u luk. On se trže kao da ga je malj udario...srce mu stade...TRUDNA JE! Trebala mu je večnost da odvoji pogled od plavuše i spusti pogled na Žadeino lice. Pred očima mu je igralo, oseti da mu se dlanovi znoje...jeza ga prođe i seti se noći u šatoru. Kroz magnovenje shvati, steže joj prste jedva izgovorajući.
-Drago mi je tetka...hvala. Izvinite nas. – povuče Žade kroz gužvu.
Vukao je kroz gomilu, drhteći od šoka. Trudna je...postaće otac! Oseti njen otpor, pokušavala se odbraniti, zastajala i tiho govorila.
-Molim te...nemoj praviti sccenu, Bea voli da se šali. Matis, stani...Matis, boli me.
Okrenu se prema njoj i dočepa je u naručje izletevši na parking, morao je znati...ovog puta neće pobeći. Otvori vrata auta i ugura je na prednje sedište. Upali motor i uz škripu guma uključi se na široki bulevar. Oči su mu bile zalapljene za put, nije imao snage reč izgovoriti, slike su prolazile kao najveći svedoci patnje...želeo je da tome dođe kraj. Nervozno prođe rukom kroz kosu i pogleda je ispod oka izgovarajući.
