leto

1

maleno mesto na obali jadranskog mora bilo je, te večeri, potpuno pusto.
sunce je odavno zašlo, ali nebo je još bilo svetlo.

sa mora je dopirala svežina u naletima. oleander je mirisao kroz sparan vazduh. plaža je bila pusta.

na kamenom doku stajala je preplanula devojka čiju je dugu smeđu kosu nosio vetar. u jednoj ruci je držala kožne sandale, a drugom je mahala. mahala je belom brodiću, natkrivenom platnom. u njemu se, sasvim sigurno, jedan budući kapetan ljuljuškao na talasima nemirnog mora.

×××

prvi put su se sreli kada je lena kupila kartu za kraljičinu plažu, udaljenu par kršovitih bregova od mesta gde je odsela. nije postojao kopneni put do plaže, pa je nekoliko brodića razvozilo turiste do nje i nazad.

ona je čekala sa sandalama u rukama.

tanka tunika sa dugačkim rukavima obavijala joj je čvrsto, još bledo telo. preko ramena je prebacila pletenu torbu iz čijeg džepa je izvadila cigarete. bio je to duvan zamotan u rizlu u kutiji od kamela. pušila je takve cigarete bez filtera i muštikle, a nokti su joj bili žućkasti od duvana.

popela se na sirenu kad je pristala uz obalu i dala kartu preplanulom mladiću sa okruglim sunčanim naočarama.

na prvi pogled nije pomislila da je zgodan, privlačan ili makar okej.
nije bio njen tip i gotovo odmah je shvatila da nema simpatije.

pogurao je brod (brodić ili čamac, bolje reći) iz šljunka i brzo se i sam popeo. balansirao je bos na pramcu.
nije ga gledala.

spustila je roze naočare sa tamnim staklima na oči. nosila je plava sočiva jer joj se nije sviđala njena prirodna, duboka smeđa nijansa.
podigla je pogled ka ozbiljnom čoveku prosede kose koji je upravljao brodom.

"smem li da zapalim?"

klimnuo je glavom i ona je izvadila jednu cigaretu i zapalila je, naginjući se preko ograde da bi što bolje videla more. istresala je pepeo u vodu i uživala u slanom mirisu pomešanom sa dimom.

sa pramca, preplanuli dečko ju je gledao. primetio je par stvari kada mu je pružala kartu i tiho se pozdravljala. uvek je bio dobar u uočavanju detalja.

primetio je izbledeli polumesečasti ožiljak na malom prstu desne ruke, kojom mu je pružila kartu.
tunika joj je bila toliko duga da nije mogao da joj vidi kolena.
mirisala je sveže, ne na more i so i ne na parfem i ne na cigarete, samo njen sveži, nežni miris blede kože.
po obrazima, nosu i čelu rasulo joj se čitavo jato pega.

odmah je osetio nešto.

gledao ju je sa pramca, namerno rizikujući i balansirajući na samoj ivici, ali ona je pušila i nemo gledala u vodu. nije čak nijednom okrenula glavu ka njemu.

kada je brod pristao, mirno je sačekala da svi izađu i izašla je poslednja. gledao ju je kako pušta cigaretu da joj dogori sve do prstiju.

pepeo je pao na sitne kamenčiće ispred njegovih stopala. nije se javila.
prošla je pored njega kao da ne postoji. tražio ju je pogledom svaki sledeći put kad bi pristao na plažu, ali video je samo njenu torbu na belom peškiru.

nešto pre jedanaest sati je pokupila stvari i navukla tuniku. odmah se ovlažila na mestima gde ju je kupaći dodirivao.

posmatrao ju je sve vreme: način na koji je zabacivala kosu, grčenje njenih mišića kada se popela na pramac, elegantan skok na šljunak sa pretposlednje stepenice.

želeo je bar da joj zna ime, ali devojka kojoj se divio je nestala u nekoliko dugih trenutaka njegovog posmatranja.