leto

i

lena je stajala ispred malog ogledala u kupatilu stefanovog stana u baru.
stefan je otišao da pokupi odelo koje mu je ona izabrala sa hemijskog čišćenja.

spremali su se za sofijino i markovo venčanje.

nekoliko dana pre toga, sofija i lena su se našle i sofija joj je uzbuđeno pokazivala svoj prsten sa malim rozim kamenom (do tad je imala običan metalni prsten koji joj je marko stavio na ruku jer nije imao verenički u tom pravom trenutku).

dva dana pre venčanja bilo je održano devojačko i momačko veče.

stefan i marko su se napili i lena ih je oboje dočekala na vratima stefanovog stana. pustila je marka da spava sa stefanom u velikom krevetu gde su njih dvoje inače spavali.
problem je nastao ujutru kad je stefan zagrlio i poljubio marka umesto lene.
marko je takođe poljubio stefana, ali je poludeo kad je osetio njegove "dlakave noge" uz svoje.

lena se smeškala prisećajući se toga dok se šminkala. stefanovo ogledalo je bilo nekako mutno i većinu stvari je ispred njega uradila nagađajući.
haljine i cipele su joj bile svuda, na krevetu u spavaćoj sobi, na kauču u dnevnoj, na stolicama u kuhinji. jedan kofer je stajao na terasi, čekajući da stefan napravi mesta u ormanu da bi konačno mogla da složi odeću.

završila je sa šminkanjem i stavila plava sočiva. sada ih nije više nosila da bi promenila boju očiju, već su joj bila potrebna. raspustila je kosu iz pletenice (koju joj je stefan jutros nespretno napravio) i svezala je u nisku punđu.

uzela je haljinu sa kreveta i premišljala se da li da je odmah obuče ili da sačeka stefana. ipak ju je obukla i pozvala buduću odivu da joj kaže par reči ohrabrenja pre nego što zaista stane na ludi kamen.

×××

lena i stefan su se pojavili ispred opštine. nisu želeli da idu sa svatovima po sofiju, jer su smatrali da je to više porodični običaj.

stajali su na stepenicama, stefan u belom sakou, otkopčanom, i belim pantalonama koje su se sužavale iznad smeđih cipela. hteo da nosi obično crno odelo, ali lena mu je izabrala belo da bi mu istaklo preplanuli ten i da bi izgledao ležernije. ispod sakoa je imao košulju svetle boje neba u zoru, sa prvih par dugmića otkopčanih. nosio je kesu sa novčićima koje je trebao da prospe kad se marko i sofija venčaju.

lena je nosila haljinu gotovo iste boje kao stefanova košulja, i stefan joj je pomogao u odabiru u jednom tržnom centru u budvi. bila je to jednostavna uska haljina, ali lena joj je nekako udahnula život.

stajali su jedno pored drugog, slažući se u boji odeće i u svemu ostalom. ljudi i svatovi koji su stizali su ih posmatrali sa osmehom.

"izgledaš kao mladi biznismen, a ne kapetan na nekom prekookeanskom kruzeru", rekla mu je tiho kada se nagla da skine zamišljenu mrvicu sa kragne njegovog sakoa.

stefan je podigao naočare za sunce (iste one koje je imao kad je upoznao lenu, možda je baš zato izgledao kao biznismen) i nasmejao se gledajući je u oči.

"ti izgledaš skoro kao devojka koju sam sreo tamo negde u čanju. devojka iz smokvine ulice."

"u duši si i dalje isti mornar."

"a ti si danas i spolja i iznutra sirena. moja sirena."

×××

sedeli su na svojim mestima za stolom gde su bili mladenci.

bend je najavio prvi ples i stefan je uhvatio lenu za ruku, spreman da ustane.

"to je prvi ples za sofiju i marka, glupsone."

"želim da plešem sa tobom."

lena se naslonila na njega i sa smeškom posmatrala mladence koji su igrali zagrljeni, prolazeći kroz neki veštački dim koji se pojavio na podu.

"i ja želim da plešem sa tobom."

ubrzo su se i ostali parovi pridružili mladencima u sredini sale. dim se uskovitlao i podigao u vazduh.
stefan je uhvatio lenu za ruku i poveo je prema ostalima.

"nadam se da me nećeš zgaziti tim ubilačkim štiklama", šapnuo joj je, gledajući dole u lenine bele štikle sa visokom potpeticom.

"trudiću se."

zaplesali su. stefan je brojao korake u glavi, a lena je svaki čas gledala dole u izmaglicom prekriven pod, pazeći gde staje.

"stefane, da nisi ti možda grk?", pitala ga je kad je počela sporija pesma i kad je bez straha mogla da mu se približili.

igrali su jedva se premeštajući sa noge na nogu. samo su se njihali u ritmu, trudeći se da budu što bliže jedno drugome.

"odakle ti to?"

"pa, nizak si, uvek imaš taman ten i oblačiš se u belo i plavo. i živiš pored mora."

nije dizala glavu sa njegovog ramena, skrivenog samo plavom košuljom.

"vređaš me. stvarno."

lena se nasmejala.

"izvini. ti si ponosni crnogorac i neću to da dovodim u pitanje."

"a moja visina? smeješ se i na njen račun."

lena je u štiklama bila jedva dva centimetra niža od stefana.

"zaboravi da sam to rekla. volim te."

"volim i ja tebe."

×××

izašli su napolje držeći se za ruke. lena je prebacila stefanov sako preko ramena.

na ogromnom platou koji se spuštao do mora nije bilo nikoga. stefan i lena su seli na stepenice. lena se naslonila laktovima na kolena i zagledala se u nebo prepuno zvezda.

stefan se zagledao u nju.

"brzo!", ciknula je i pokazala prema nebu.

"poželi želju."

jedna zvezda padalica je proletela i oboje su čvrsto zažmurili, zamišljajući želju.

"šta si poželela?", pitao ju je kad je otvorila oči.

"ako ti kažem, neće se ostvariti."

oboje su poželeli da ostanu zajedno. večno, ako večnost postoji.