leto

14

stefan se probudio sa leninom kosom svuda po sebi. u toku noći pletenica joj se skroz rasplela i sada mu je jedan pramen golicao vrat, a drugi je hteo da mu uđe u usta.

odmakao se od nje brzo, ali pažljivo, da je ne probudi.

izgledala je onako kako je mislio da mamurne devojke izgledaju ujutru kad ustanu, jer nikad nije imao prilike da vidi jednu.

spavala je dišući malo grublje kroz poluotvorene, crvenkaste usne. usne su bile jarki pečat na njenom licu.

diše tako zato što i dalje ponekad puši, pomislio je.

nekoliko pramenova kose joj je palo preko očiju i nosa. ispod levog oka imala je tanak crni trag. haljina joj se podigla do polovine butina. pod dnevnim svetlom, prljavština je izgledala uočljivije.

stefanu nije smetala. mislio je da izgleda slatko tako, ako mamurne devojke koje su bar malo slične leni mogu da izgledaju slatko.

iskoristio je taj trenutak i zagledao se u njena kolena. prstom je prešao preko ožiljka na desnom. prst mu je ponovo za nijansu utonuo u kožu.

i na levom kolenu je imala tanak ožiljak, kao ogrebotinu (jednom će mu ispričati da je zapela za ivicu trotoara i pala na vruć beton prekriven zelenkastim komadićima stakla, ali je držala zube stisnute i maramicu na kolenu dok nije došla kući iz parka, a onda joj je tata polio ranu hidrogenom i čak i tada je držala zube stisnute).

sagnuo je glavu i poljubio taj ožiljak, trenutak pre nego što je lenu zagolicao pramen kose i pre nego što je kinula, tiho, budeći se iz sna.

×××

"plašim se", rekla je grickajući usnu.

"samo se koncentriši na pramac."

"ne mogu kad ti stojiš tu."

on se popeo i naslonio se na ogradu brodića, kao nekad.

"dobro, koncentriši se na mene i pomeri ručicu napred da bi išla brže."

poslušala ga je i osetio je kapljice vode kako mu prskaju po stopalima.

učio je lenu da vozi brodić na kome je on nekad vežbao. stajao je na pramcu bez majice, a koža mu je tamnela do divne čokoladne nijanse.

brod se nagnuo na jednu stranu dok je lena neoprezno skretala, očiju fiksiranih na njemu.

"ipak se koncentriši na pramac."

"ti se ipak baci u vodu i ne gnjavi, mornaru."

"nisam više mornar, nego kapetan. pre će biti da si ti sad mali od palube."

"tvoju palubu ne bih ribala ni u najluđem snu, bedni morski crve."

"ovaj bedni morski crv će te naterati da hodaš po dasci, i to bez haljine, zato uspori malo i gledaj u pramac kad skrećeš", rekao je, grleći joj ramena.

"ne mogu da se koncentrišem. učini mi uslugu i baci se u vodu, nema ajkula ovde."

stefan se smejao u njenu kosu.

"pusti nekoga ko zna šta radi da sedi tu."

lena se poslušno pomerila i brod je prestao da se ljulja kad se stefan dohvatio kormila. zagrlila ga je oko struka i naslonila glavu na njegova leđa, uživajući u toplini i mirisu soli.

"kakva sam bila?"

"najbolja. jedina žena koja ne donosi nesreću na mom brodu."

ona ga je razigrano udarila po ruci.

×××

pogledala je stefana sa pospanim osmehom i sakrila lice rukama, zbog čega se on nasmejao.

"dobro jutro, sireno."

"dobro jutro, mornaru."

ležali su nekoliko trenutaka blizu, ne dodirujući se, okruženi toplotom sna i nikad prisniji.

"doći ćeš kod mene kad se presvučeš?"

uspravila se i smeđi talasi su joj se rasuli po leđima.

"gde?"

"u kapetanove odaje, sireno."

lena se nasmejala.

"mislim da sam već u njima."

"hoću da budeš sa mnom pored kormila."

"zar to nije zabranjeno?"

"jeste. ali tebi jednostavno priliče zabranjene stvari."

lena je ustala i potražila gumicu za kosu među čaršavima. on je oblačio uniformu. odustala je od potrage i poravnala haljinu prstima.

"kako živiš bez ogledala ujutru?"

"verujem svom osećaju koji kaže da sam lep kad ustanem."

"osećaj te ne vara."

prišla mu je i sa police uzela kapu koja je bila deo uniforme, a onda mu je pažljivo namestila kosu i stavila mu kapu na glavu.

"spremni?"

"jesmo, kapetane."

"ne čujem vas..."

"jesmo, kapetane", rekla je glasnije, osećajući kako joj se pluća napinju zbog uložene snage.

"to je dobro, mornaru."

potapšao ju je po ramenu i nežno je poljubio.

"nemoj da te dugo čekam."

"a-hoj, kapetane."