• Čekajući Sreću • (#1)

• 1. DEO •

,,Da, u pravu si. Ko zna kako bi podnela.", podnela bi već nekako, ali ima prava da zna. Biće još gore kada sazna da je sve vreme živela u velikoj laži. Nisam sigurna da će tek tako oprostiti Dragani i preći preko toga.

,,Ko bi šta kako podneo?", Lenin umiljati i nežan glas nas je naveo na razmišljanje da li je nešto od ovoga što smo govorile čula ili ne. Obe smo se uplašile i pogledale jedna drugu, nadajući se da je tek sad došla.

,,Jel ti to nas prisluškuješ?", Dragana je suzila oči i sumnjivo je pogledala. Mogla sam da osetim tenziju u glasu i strah, dok su joj ruke neprimetno drhtale.

,,Ne? Sad sam došla. Želela sam da vam poželim laku noć. Leći ću ranije, kako bih sutra na vreme ustala." , prišla nam je i obe nas poljubila, na šta smo joj obe uzvratile. Laknulo mi je što je pričanjem o drugoj temi zaboravila na ono što je želela da nas pita. Ja prva glasam za to da sazna istinu, ali mislim da baš sada nije pogodan trenutak za to.

,,Laku noć dušo mamina.", rekla joj je Dragana umiljatim glasom i pomazila je po kosi.

,,Laku noć dušo.", i ja sam joj poželela laku noć, nakon čega se vratila na sprat. Hvala Bogu, ovoga puta smo se izvukle. Ali šta će biti narednog puta? Da li ćemo i tada uspeti da se izvučemo? Ko zna.

~ Lena ~

Popela sam se na sprat i otišla do kupatila, kako bih se sredila za spavanje. U sobi sam iz svog novog ormana izvukla pamučne pidžame, koje su sve u dezenu barbika i roze boje. Uzela sam još neke potrebne stvari i uputila se u kupatilo koje je odmah do moje sobe, sa leve strane.  Kupatilo je takodje prelepo kao i ostatak cele kuće. Ima tuš kabinu, ormarić za kozmetiku i naravno ono najglavnije što svako kupatilo ima. Pločice su tamnoplave boje, a tu je i veliko ogledalo. Sredila sam se i ušuškala u mekan i udoban krevet.  Navila sam sat na novom telefonu koji mi je dala teta Jelena i stavila ga na noćni stočić. Nisam još uvek znala koje funkcije sve poseduje, ali sam se lagano privikavala na novi život i sve ono što dobijam uz njega. Po prvi put, spokojno sam smestila glavu na jastuk. Znam da sutra neću biti gladna, žedna, bez odeće i obuće. Zatvorila sam oči i bezbedno utonula u miran san, putujući do sjajnih zvezda na nebu.

~ jutro ~

Konačno jutro. Cele noći nisam spavala od uzbuđenja. Čak sam se i pre alarma probudila. Kada je došlo to vreme, ustala sam iz kreveta i otišla do kupatila da se umijem i sredim kosu. Očešljala sam se, umila lice dečijim sapunom i vratila u sobu da vidim šta ću da obučem. Od sada će mi to biti večito pitanje. Mada, nisam neko ko je izbirljiv i obično obučem prvu stvar koja mi zapadne za oko. Odlučila sam se za farmerke i majicu, pošto je još uvek toplo i prijatno napolju i preko trenerku, a dole bele patike. Kada sam uzela sve što mi treba, a to su sveska na kvadratiće i plava hemijska olovka, sišla sam dole da vidim da li je i mama budna. 

,,Mama? Jesi li dole?", viknula sam, silazeći niz stepenice.

,,Dole sam, dušo. Dobro jutro.", rekla mi je kada sam se već našla u dnevnoj sobi. Uzela sam jednu od stolica i sela pored nje.

,,I tebi. Teta Jelena je izašla?"

,,Da. Ima neki posao u gradu. Kasnije dolazi u školu, ako ti nešto treba javi joj se slobodno.", ne želim da imam tu privilegiju, jer je prijateljica moje majke direktorka škole u koju ću ići, ali svakako sam sigurna da će me teta Jelena držati na oku.

,,Važi.", rekla sam dok sam uzimala zalogaj doručka. Pržena kobasica sa jajima. Preukusno je. Sa slašću sam pojela još nekoliko zalogaja.

,,Kako si spavala noćas?", pitala me  dok mi je nameštala pramen kose iza uha.