• Čekajući Sreću • (#1)

• 3. DEO •

~ Lazar ~

,,Dobar meč, brate.", bacimo pet i krenemo svako na svoju stranu. Volim sa Bogdanom da treniram van radnog vremena škole, zato što je tada mirno, tiho i nema nikoga ko bi nas uznemiravao. Ja i on smo jedni od najboljih u ekipi, ujedno smo i najbolji drugovi, pa je trenirati sa njim zezanje i trening u isto vreme. Što meni lično baš odgovara.

,,Sutra u isto vreme?", pitao me Bogdan. Sada nam je trening najbitniji, jer se utakmica približava i moramo razbiti protivničku stranu. Imamo i redovne treninge, sa celom ekipom dva puta u nedelji, ali ovo je čisto neko zagrevanje samo za mene i Bogdana. Ovako možemo pričati o svemu, iako uglavnom obojica ćutimo.

,,Da. Vidimo se.", krenuo sam ka svlačionici kako bih skinuo majicu sa mene i doveo svoje telo u red, jer je neprijatnog mirisa od znoja koji sam dobio trčeći po hali za fizičko. Dobro bi mi došla i jedna litarska flaša vode, a i ovo mesto bi moglo da se dovede malo u red, jer takođe zaudara na pomešane mirise znoja i kojekakvih još mirisa koje naše telo ispušta. Moraću to da rešim nekako.

,,Zašto nisi dolazio u školu?", zastao sam nakon što sam čuo njegovo pitanje. Zar je stvarno bitno? Cenim to što se kao najbolji drug raspituje za mene i moje psihičko stanje, ali stvarno nema potrebe da okolo pričam o svojim problemima u kući. To ostaje unutar zidova moje sobe i ne izlazi van. Dovoljno je da samo ja znam o čemu se radi. Ne volim da se žalim i ne očekujem sažaljenje drugih. Čak mi ni Bogdanovo sažaljenje ne treba. Jednostavno, bolje je kada neke stvari i neke reči ostanu tamo gde i treba da budu, u mom srcu i duši.

,,Ma, nebitno je. Vidimo se.", mahnuo sam mu, te je on otišao kući, a ja u svlačionicu. Skinuo sam mokru majicu sa sebe, naprskao dezodorans svuda po telu i obukao čistu majicu koja je sveže ispeglana i oprana, pa samim tim miriše na note ljubičice, miris omekšivača koji kućna pomoćnica koristi. Prljavu majicu sam strpao u kesu, pa u ranac kako ne bih više morao oko sebe da osećam neprijatan miris. Kada sam sve pokupio i bio spreman da krenem, zaključao sam vrata svalčionice i krenuo. U školi je bila tolika tišina da sam jasno mogao čuti svoje otkucaje srca i ubrazano disanje, nastalo od trčanja. Hodajući sam se dao u razmišljanje. Zašto nisam dolazio u školu nekoliko dana?

Nisam dolazio jer sam morao da odmorim glavu od svega i od svih. Nisam mogao da gledam Lenu, novu devojku koja uvek nađe neki razlog da mi se približi. Ne znam zbog čega pokušava da sastavi nešto što je već polomljeno i čemu, jednostavno nema leka za oporavak. Ja sam odavno polomljen i više niko ne može da mi pomogne, a ona uporno pokušava da pronađe i maleni deo koji bi mogla da promeni na bolje. I, priznajem, na neki uvrnut način mi to prija. Zato što pre nje, niko se nije zalagao da me sastavi, da me promeni, nikoga nije zanimalo kako se ja osećam. Da li sam dobro, kako se osećam, jesam li srećan, tužan, besan... Ona me razume. Ne znam kako, ali razume me. Iako je tu samo nekoliko dana, već je uspela da me pročita. A neko ko je sa mnom toliko dugo, to ne zna.

Hodajući hodnikom, učinilo mi se da čujem kako neko viče iz ostave. Mislim da haluciniram. Nemoguće da je neko u školi u ovo doba. Približio sam se da čujem malo bolje. Vikanje mi se učinilo mnogo poznatim, ali nisam sasvim siguran ko je u pitanju. O, ne! Samo da nije ona osoba, koja mislim da jeste. Potrčao sam i nogom udario u vrata. pogledao sam okolo, a onda glavu spustio dole. Odmah pored, ležala je onesvešćena Lena. Šta je radila ovde? I to zaključana. Kako je došla? Zbog čega? Zašto se onesvestila? Brzo sam je uzeo u naručje i odveo u školsku bolnicu da joj daju nešto da se povrati. Ne znam kako je dospela tamo, ali bih voleo da znam. Stvarno bih voleo da znam.

,,Molim vas, pomozite joj. Ležala je onesvešćena na podu. Ne znam šta joj se desilo.", stavio sam je na bolnički krevet, te je ona odmah krenula sa nekim ispitivanjima, popreko me gledajući, s obzirom da je ovo drugi put danas kako ovde dolazi. Jutros je bila zbog noge. I to dva puta, zbog mene. I oba puta, ja sam taj koji je spasava.