Porodica

1.

Prvo što sam ugledao kada sam izašao iz auta bio je mali đavolak u roze haljinici koji je trčkarao okolo i stao čim me je video.

- Bako! Deko! Gosti su stigli! - rekla je i prišla mi. - Ćao, ja sam Anastasija, ali me svi zovu Ana. - pružila mi je ruku. Bože, kako je slatka.

- Ja sam Nenad. - uhvatio sam njenu malu ručicu I "rukovao" se sa njom.

- Pa čika Nenade, ja sam gladna, a samo tebe čekamo. Kasniš. - ukorila me je. Preslatka je.

- Mlada damo, ja se izvinjavam. Dozvoli da se iskupim za to. Dođi. - uzeo sam je u naručje i poveo ka kući. - Gde idemo mlada damo?

- Tamo. - pokazala je kuhinji, ali tamo nije bilo nikog. Onda sam čuo buku i video vrata koja su vodila u baštu. Klimnuo sam glavom i izveo je napolje.

- Kasniš. - čuo sam svoju majku.

- Znam, izvini. Ana mi je već pregovorila za to. I kaže da je mnogo gladna, zar ne? - pogledao sa ka njoj, a ona se stidljivo nasmešila.

- Anastasija pobogu. - čuo sam ženski glas iza sebe. Okrenuo sam se ka njoj i susreo sa osobom sa najlepšim zelenim očima. Onim mačkastim. Plava kosa joj je bila vezana u visoki rep i dosezala je do ramena, a na sebi je imala žutu cvetnu haljinu sa tri - četvrt rukavima.

- Ali mama, stvarno sam gladna, a čika Nenad je kasnio.

- I vidim već si počela da ga maltretiraš. - nasmejala se, ali se trudila da zvuči ozbiljno.

- A nisam. - ona nam je prišla.

- Izvini zbog nje. Nema dlake na jeziku. Ana, dođi kod mene. - uzela ju je. - Nataša. - nasmejala se najlepšim osmehom koji sam video. Okej Nenade, ona je udata. Ukorio sam sebe.

- Nenad. - pružio sam ruku i ona je prihvatila.

- Deco, hajde da jedete. - čuo se Dijanin glas.

- Konačno! Mama pusti me. - i samo tako, malena lepotica je odlepršala ka stolu. Nataša se na ovo nasmejala i krenula za njom.

Pa nije mi bilo dosadno kao što sam očekivao. Čak šta više, bilo mi je lepo. Gledao sam u to lepo, zabranjeno lice i slušao malu Anu koju nije držalo mesto. Stalno je negde trčkarala, pričala i igrala se sa svima nama. Ali je i stalno grlila Natašu. Ta njihova povezanost bila je neverovatna, a ljubav je prštala na sve strane. Čovek koji ih ima je srećan čovek, ali njega nije bilo. A Nataša nije pričala o tome, nije ga pominjala. Moram da ispitam majku, ona sigurno zna. Nataša je pričala o poslu i shvatio sam da radi kao revizor u jednoj firmi i da je stvarno zadovoljna.

- Zaspala je. - Nataša je rekla i vratila se kod nas.

- Preslatka je. - moja majka je rekla.

- I pravi je đavo. Sve mora da vidi i sve mora da zna. - Dijana se nadovezala. - Spavaćete ovde, zar ne? - pitala je Natašu.

- Da, možeš da je pričuvaš sutra?

- Naravno, biće mi zadovoljstvo. - Dijana se ožarila.

Sedeli smo još neko vreme i otišli.

........

Obožavala sam dane koje sam provodila sa mamom, Bojanom i njihovim prijateljima. A danas je bio tu i on. Mladi doktor, koliko sam mogla da shvatim. Mislim znala sam to. Mama i teta Slavica su mi par puta pričale o njemu. Slavica mi je uvek delovala kao najponosnija majka na svetu. Naravno, nadam se da je i moja majka ponosna na mene.

Život nas nikada nije mazio i pazio. Rano sam ostala bez oca, ostavio nas je, a majka se opet trudila da mi priušti sve što sam poželela. Onda je upoznala Bojana. Iskreno, plašila sam se, nisam znala kako će sve to biti. Živeli smo sa nasilnikom i onda, pa bilo me je strah, ne za sebe, jer sam otišla, već za nju. Ali Bojan je najbolja osoba koju poznajem, i kao otac i kao suprug, ali i prijatelj. Uživala sam da provodim vrema sa njim, a on nikad nije dozvolilo da se osećam usamnjeno ili zapostavljeno. Sve što je imao njegov sin imala sam i ja. Zato ga još više cenim. Bio mi je ono što nikada nisam imala, bio mi je otac.

- O čemu razmišljaš? - čula sam Bojanov glas iza sebe.

- O prošlosti. - rekla sam i čula njegov uzdah, a zatim je seo pored mene.

- Nemoj. Znaš da onda Dijana i ja budemo tužni i ja dobijem želju da ga pronađem i ubijem.

- Zašto se neki muškarci takvi? Mislim Miloš je pobegao šest meseci nakon što smo usvojili Anu. A moj otac? Pa on je pobegao čim je uradio ono što je uradio.

- Ali zato sam tu ja. Da vas čuvam i volim najviše na svetu. - ustao je i zagrlio me.

- Jesi li se čuo sa Nikolom? Nedostaje mi.

- Da, jutros baš.

- Zašto nije došao?

- Zaglavio je na poslu, neki problemi sa računarima. Dolazi prvom prilikom.

- Zvaću ga sutra. Idem sad. - ustala sam. - Laku noć tata.

Pre malo manje od pet godina usvojila sam Anastasiju. Moj bivši suprug, Miloš, je insistirao na deci, a kako nisam mogla da ostanem u drugom stanju, rešili smo da usvojimo dete. Anastasija je tada imala šest meseci i svidela mi se odmah čim sam je ugledala. I uspeli smo da je usvojimo, preko veze naravno, jer je procedura za usvajanje bila prevelika.

Miloš se tu nije snašao i nakon šest meseci zatražio je razvod ili da vratimo bebu. Naravno da sam odabrala Anu. I uvek ću odabrati Anu. Od tada sam ga videla možda jednom ili dva puta.