Porodica

5.

Gledam u taj grob i pitam se zašto je to uradio? Gledam u sve te ljude koji su došli da se po poslednji put oproste sa njim i gledam nju. Tu uplakanu ženu. Njegovu ženu. Bože kako je lepa. Uopšte ne izgleda kao žena od 60 godina.

- Primite moje iskreno saučešće. – prišla sam joj po drugi put.

- Hvala mila. – zagrlila me je. Da li ona zna ko sam ja?

- Danilo je srećan što te ima za prijatelja. Zapravo ti si jedini njegov prijatelj koji je došao. – znači ne zna.

- Ja Danila jako cenim i stvarno mi je žao.

- Hajde mala idemo. – Danilo je rekao i krenuli smo.

- Izvini zbog moje majke. – rekao je kada smo ušli u njegov stan.

- Nisi joj rekao?

- Plašim se njene reakcije.

- Možda je i bolje tako. Ko je ovo? – ugledala sam sliku jedne žene koja se nalazila na stočiću u dnevnoj.

- Moja mrtva verenica. – rekao je to sa nekim žaljenjem.

- Ou. – Bože.

- Nije kao da patim. Bilo je to pre skoro šest godina. Bila je trudna, ušla je u deveti mesec, a ja sam bio najsrećniji čovek na svetu. Onda su mi stigle fotografije nje i mog najboljeg ortaka. Nas troje smo zajedno radili. Ilija je bio advokat, a ona moja desna ruka.

- Šta je sa bebom?

- Rekli su mi da je umrla kad i ona. Trudnoća je bila rizična, a saznanje da sam i dete izgubio me ubija. Iliju od sahrane nisam video.

- Danilo, tako mi je žao. – zagrlila sam ga.

- Tako kada mi je teško, uzmem ovu sliku i razgovaram sa njom. Bude mi lakše. Nekad se osećam tako usamljeno.

- Pogledaj me. – uhvatila sam ga za ruku. – Tu sam, kada ti je razgovor potreban samo me pozovi. Dođi.

- Znaš da nisi u obavezi?

- Znam, ali želim. Možda smo izgubili trideset godina života i da neke stvari ne možemo da nadoknadimo, ali možemo da budemo tu jedan za drugog. Imamo ostatak života za to.

- Ti si jedna jako dobra osoba Nataša.

- Pa šta ćeš. Na majku. – nasmejala sam se na ovo.

- Šta je sa tobom? Ne vidim burmu. – rekao je i seo na krevet, a ja sam sela za njim.

- Razvela sam se pre skoro šest godina.

- Zašto?

- Nismo se snašli. Mislim on mi je da kažem bio prvi dečko.

- I odmah si se udala za njega. Strašno.- sada se on nasmejao. U glasu sam videla da me zadirkuje.

- Pa, imala sam sedamnaest godina kad sam ga upoznala i dugo smo bili zajedno. Venčali smo se kada sam imala dvadeset dve godine. Još uvek sam išla na faks i on je stvarno bio tolerantan po pitanju toga. Naravno znao je da ne mogu da imam decu i prihvatio je to. Donekle. Usvojili smo Anu, ona je imala tek šest meseci. I nakon šest meseci, on je zatražio razvod. Rekao je ili on ili Ana.

- I ti si izabrala Anu.

- Uvek će biti Ana. To malo biće mi se uvlači pod kožu i mnogo je volim. Moraš da je upoznaš.