Porodica

12.

7 godina kasnije

- Mila budi dobra i slušaj baku. – Ana ide sa Danilom u Novi Sad.

- Mama ne brini. Ćao. – poljubila me je i ušla u kola.

- Trebali bismo da pričamo sa njom i kažemo joj. – Danilo već neko vreme insistira da kažemo Ani da je usvojena.

- Mala je.

- Bolje je sad nego kad odraste.

- Ne, nećemo joj ništa reći i kraj priče. To je neće vratiti znaš.

- Znam. Samo, ne mogu da verujem da je prošlo dvanaest godina od njene smrti.

- Sve će biti u redu. Veruj mi. Vidimo se i javite mi se kad stignete.

- Ne brini, hoćemo.

Svesna sam da odrasta i da nije više ona mala devojčica, ali bojim se njene reakcije. Imam osećaj kao da će nas osuđivati, kao da promeniti mišljenje koje ima o meni.

- Hajde razvedri se, biće sve dobro. – Nenad mi steže ruku u znak podrške. Nakon one noći sve se promenilo, a naš odnos je postao nekako snažniji. – I evo ga strašni sud. – našalio se kada je ugledao naše majke.

- Da čujem, šta ste sad smislili? – moja majka je rekla.

- Rešili smo da usvojimo dete.

- Šta?! – vrisnule su. – To je divno! – moja majka je dodala.

- Pokrenuli smo postupak, čekamo rezultate. – Nenad je dodao.

Prvo su nas izgrlile i izljubile, a onda otišle da pripremaju sve za dolazak malenog dečaka. Biće ovo zanimljivo.

Nenad je imao milion razloga da ode, ali je uvek ostao tu. Mogao je da pronađe ženu sa kojom bi sutradan mogao imati svoje dete, a on je izabrao mene. Osobu koja ne može da mu podari potomstvo. Par puta sam mu predložila da ode, ali nikad nije hteo. To bi preraslo u raspravu i na kraju bih ja završila plačući. Kako posle da ne proklinjem svog oca zbog ovoga što mi je priredio?

Što se tiče ostalog, pa sve je više – manje u redu. Našla sam posao u jednoj firmi, radim u računovodstvu.

Danilo je svakog dana sa nama i nakon što smo Nenad i ja objavili da smo se u tajnosti venčali, sve sumnje da nešto ima između Danila i mene su pale u vodu. Ali smo zato preživeli teror naših majki, kako smo mogli to da uradimo. Zar se one ništa nisu pitale. Onda su krenule u pripremu svadbe.

Moja majka je zavolela Danila kao da je njen, ali ne zna ko je on zapravo.

- Kako je bilo? – Ana se vratila.

- Dobro, baka me je svuda vodila i videla sam dosta rođaka. I tata me je vodio na groblje. – pogledala sam u Danila, a on je samo slegnuo ramenima. – Kaže da je devojka koju je voleo umrla. Bilo mi je žao. Pokazao mi je njenu sliku, mama prelepa je.

- I gde si još bila? – ubiću ga.

- Park, rođaci. A da, tata se svađao sa jednim čikom na groblju. – pogledala je u njega, pa u mene. – Kaže da mu je to prijatelj i da su samo tako pričali.

- Ljubavi, tata je ovde i sve čuje. – Danilo je rekao.

- Mila, vreme je za spavanje. – rekla sam.

- Ali mama, nisam ti još sve rekla.

- Pričaćemo sutra. Mama i tata moraju da popričaju o nečemu.

- Dobro. – poljubila me je u obraz i otišla.

- Jesi li ti normalan? Ona je još dete!

- Nisam ništa rekao. Samo sam joj pokazao Draganin grob.

- I usput se posvađao sa Ilijom. Nisi li mislio da treba da budem obaveštena?

- Planirao sam da ti kažem kad se vidimo!

- Ja ne mogu da verujem, nemoguć si. Mislim da je vreme da odeš.

- Nataša, ona je moja ćerka, zaslužuje da zna ko joj je majka!

- Da, ali kad ja odlučim da je vreme za to.

- Ja sam joj otac, valjda se ja pitam nešto.

- A ja sam njen zakonski staratelj i osoba koja ju je čuvala dok tebe nije bilo! Dok si žalio njenu majku!

- Nisam znao.

- Baš me briga. Saznaće kad ja odlučim da je vreme za to. Laku noć, znaš gde su vrata. – okrenula sam se i krenula ka spratu da vidim da li je Ana zaspala.

Nije bila u sobi, zato sam krenula ka Nenadovoj i mojoj sobi, imala je običaj da spava sa nama.

- Mama i tata se svađaju, mogu li da budem tu? – čula sam Anin glas.

- Da, dođi. Šta se desilo?

- Tata me je vodio na groblje kod neke žene, mislim da je to moja mama. Tako sam čula.

- Gde si to čula?

- Čula sam mamu i tatu.

- Anastasija jesi li ti to prisluškivala? – Nenad je pokusao da zvuči ozbiljno, ali u glasu sam mu videla da se šali.

- Možda malo. Poslala me je na spavanje i samo sam želela da se uverim da ja nisam razlog njihove svađe.

- Ana, oni te vole.

- Da i nije tačno ono što sam čula zar ne? Mislim, mama će otići ako je to tačno i ostaću sama.

- Zašto misliš tako?

- Pa, ako nije moja mama, otići će, jer zašto bi bila tu za mene?

- A zašto sam ja tu? – trudila sam se da ne zaplačem.

- Pa jer si ti mamin muž.

- Ne, već zato što te volim. Možda nisam tvoj tata, ali te gledam kao svoju ćerku. Isto tako je i sa Natašom. Možda ona nije žena koja te je rodila, ali te je čuvala i oduvek te je gledala kao svoju malenu princezicu.

- To znači da neće otići sad kad sam ja saznala?

- Neće nikad otići, a sad na spavanje.

- Volim vas. – to je bio moj poziv da uđem.

- Mlada damo, zašto nisi u krevetu? – prišla sam i legla pored nje.

- Htela sam da spavam sa vama. Mogu li?

- Naravno.

Klimnula sam glavom Nenadu u znak zahvalnosti, na šta se on samo nasmejao. Tada sam shvatila da me je video kako stojim i slušam njihov razgovor.