Одлучи се

19 3 3
                                    


Крени, стани, потрчи, не не, успори. Ајде већ једном, уради нешто, изабери старну. Где ти сад поглед бежи? Хеј, овамо гледај. Шта ти је данас, делујеш расејано, помало нервозно, а и врло неодлучно. Не не, неодлучност је увек ту, али данас као да се бојиш да не погрешиш, као да је данас то веома важно. Ено сад, гледај тај осмех, о чему сад мислиш....добро, не...што сад плачеш? Да те не знам ја бих ти лекара препоручио, али знам да те неће излечити. Добро, што сад дрхтиш? Погледај те модре врхове прстију, смрзли ти се дланови. Ајде стави рукавице, како мислиш немаш их? Mесец јануар, а ти без рукавица...е лудо. Добро барем капу и шал имаш..аха, али нису твоји. Не знаш чији су? Па докле тако? Океј, милсим да полако схватам. Само без плакања, ево ти моје рукавице. Нисам очекивао да ћеш баш толику нервозу понети са собом, а договор је био да је оставиш код куће. Ајде нема везе, шта је ту је. Шта? Па добро колико пута сам ти рекао да не пијеш кафу ако ти не прија? Ма теби је џабе говорити, као са зидом да причам. Ено види, не љути се, нисам мислио озбиљно, шалим се мало.

Чему сад тај осмен? Престани да се цериш...јој с ким ја заврших...ајде сад полако. Без наглих експерсија, без бурних и пренаглашених емоција. Полако, дођи, загрли ме....јел сад боље? Па да, топлије је...Хеј!! Немој сад да ми спаваш ту, одмах ћу те гурнути у снег...Ајде добро, нећу.

Баш је тихо овде, мирно и...иде неко, а не, отишли су у супротном правцу, добро је. Погледај како се снег лагано обрушава низ савијене гране топола, види ове скоро изчезле трагове у снегу, хаха...погледај ону срамежљиву травку, вири из снега као дечија глава крај трпезаријског стола, баш слатко... Алоо, без спавања, већ сам рекао...е па ево ти мало снега за врат...

хахаха не прија знам, али већ сам те упозорио. Нисмо овде дошли да бих ја држао монологе а ти...доброо, извини, дај да извадим снег. Одмах драмиш... Питам се, колико дуго ће се снег задржати...знам да је лепо, ни ја не желим да се отопи. Које? Ааа, па добро, има времена, урадићеш га већ једном...помоћићу ти. Шта је сад, не смеј се... Па јесте да у главном наш рад оде у неком другом правцу, али овај пут неће, обећавам...а и у главном је то твоја кривицја. Ово је важна ствар те ћу ти стварно помоћи да све на време завршиш... Ех, сад још и пољубац, бежи тамо, стари увек кажу да се по хладноћии не треба љубити...добро, ајде једном...хехе, види како ти је нос црвен, као ирвас си...а није, баш је слатко.

Дванаест сати је, хоћемо кући? Па лепо је и мени, али хајде да се утоплимо испред телевизора, пустимо неки леп филм и пијемо топлу чоколаду...ааа то ти се свиђа, ха, па знам ја шта ваља...не знам ни ја шта би ти без мене, али има и других...Добро, шалим сеее. Ајмо лагано...ајде ајде, устани. Нећу да те носим!! Ма дај, па ниси мала беба...добро, хајде, понећу те, али ће ти бити хладно јер се не крећеш...а ипак ћеш да ходаш. Јој да те има требало би те убити, досадо мала. Шта је? Па кад не можеш да се одлучиш...а ипак би де носим? Јао мени, шта сам ја богу скривио да ми тебе да...ајде ајде, идемо, само се одлучи. Одлучи се..!!

Stranac u magliजहाँ कहानियाँ रहती हैं। अभी खोजें