Kako znaš da je to ljubav?✔

Šta ćemo sad?

■ROBERTO POV■

'Brate kako ćemo izlaziti?'- upitao je nevoljno Mario.
'Zašto?'
'Bićeš oženjen čovek.'
'Pa šta? I onako je lažan brak.'
'Znači biće sve kao pre?'
'Naravno!'- rekao sam,a on se obradovao kao malo dete.

■EMMA POV■
Hodam polako prema firmi,dok razmišljam o svemu što se desilo za ovih dva dana.
Doslovno mi se život okrenuo naopačke.
Of, tata tako mi sada trebaš. Uvek si znao da mi daš potreban savet,da me pomiluješ i zagrliš,toliko da se osećam da me niko ne može povrediti.
Tog dana su te stavili dubogo ispod crne,teške zemlje,ali takođe su te sahranili duboko u mom srcu. Živiš u meni,sve dok ja dišem,sve dok ovo srce kuca. Uvek ćutim i smejem se i niko ne zna koliko ovde ima bola,ima otrova,niko ne zna,svi su navikli na ovaj smeh,jer su samo na taj smeh navikli.
Možda sam pogrešila?

Moje razmišljenje su prekinuli nepristojni komentari iza mene.
Uzdahnula sam samo i nastavila da hodam.
'Bezobraznici.'- promrmljala sam i ubrzala hod.
Ušla sam u autobus i konačno sam se uputila prema firmu.
Osetila sam ruku na struku i naglo sam se okrenula.
Ugledala sam trojcu muškarca koji su me manjački gledali. Pretpostavila sam da su oni od malo pre.
Trgla sam mu ruku i pobegla u gužvu.
Svo vreme sam se okretala i nisam ih videla.
Izgleda da su izašli.
'Uf,dobro je.'-promrmljala sam.

Konačno sam izašla i polako se uputila kroz ulicu  prema firmu.
Osetila sam jak stisak na ruku,te sam se uspaničeno okrenula.
'Šta hoćete od mene!?'- ugledala sam opet onih manjaka.
'Zašto bežiš lepotice?'- gadno je rekao onaj što mi je držao ruku.
'Odmakni tu ruku!'- vrisnula sam.
'Ne povišuj ton,samo ćemo malo da se igramo.'- nastavio je.
'Pusti mi ruku idiote!'- još jače sam vrisnula i svo vreme pokušavala da izvučem svoju ruku iz njegove.
Uhvatio me je za vilicu i stegao jako.
'Vidi mala,nemoj da me nerviraš!'
U tom momentu sam čula škripanje guma i snažan glas "Šta se ovde dešava!?"
Ovi su se razbežali,pritom me jedan od njih gurnuo na pod.
'Jesi li dobro?'- ugledala sam Roberta koji mi je sklanjao kosu sa lica i zabrinuto me gledao.
'Šta su ti uradili?'
'Ništa,za sreću si naišao. Hvala ti.'- rekla sam,dok mi je glas drhtio.
'Dođi.'- pomogao mi je da ustanem,a već sam osetila kako se suze slivaju kroz moje lice.
Rukom mi je obrisao suze i privukao u njegov zagrljaj.
Za tren sam se osetila zaštićenom, osetila sam sigurnost,a onda sam čula dobro poznati glas.
'Šta se ovde dešava!?'- nervozno je uzviknuo Bobo,a ja sam se sklonila od Roberta,okrenula sam se u krug izbezumljeno i prolazila rukom kroz kosu.
Boba je krenuo prema Robertu,ali sam ga ja stala ispred njim i pokušavala da objasnim šta se desilo.
Nakon višeminutna ubeđenja i pričanja konačno se ovaj smirio.
Onda je ponovo poludeo,tažeći da mu kažem ko su bili ti momci da ih ubije.
Jedva se smirio.
Opet je izbio skandal.
'Zar ti nisam rekao da ne želim da ga vidim blizu tebe sve dok se verite!?'- uzviknuo je niotkuda,a ja sam se stresila.
'On je oterao momke. Spasio me je.' - drhtavim glasom sam rekla.
'Je'l tako?'
'Da.'- kratko smo oboje istovremeno odgovorili.
Došao je do Roberta,a ovaj ga je nemo gledao.
'Ja sam do sada imao jednog brata,od danas imam još jednog!'- zagrlio ga je, dok sam ja zbunjeno gledala.
'E nek' nam je sad Bog na pomoći.'- promrmljala sam.
'Moram da idem ja na posao. Kasnim.'- rekla sam i produžila da hodam.

■SUTRADAN UJUTRU■
Nalazimo se sa majkom,snajkom i malom Anjom, ispred prodavnice gde su mama i snajka htele da kupe stvari za Roberta.
Ubrzo sam ugledala Roberta koji je brzim hodom došao sam. Pozdravio se sa svima i mene je zagrlio snažno.
'Šta radiš?'- prošaputala sam i trgla mu ruku.
'Grlim moju buduću ženu.'- rekao je, sa osmehom.
'Gde su tvoji sine?'- rekla je mama.
'Dolaze eto,mama i snajka.'- rekao je i pokazao prema dve žene.
Jedna je bila plavokosa,obućena u elegantnu haljinu i visokim potpeticama, pretpostavljam da mu je to majka,a druga je bila crnokosa devojka,obućena u beli kombinezon i crne salonke.
Ubrzo su došli do nas.
Ova njegova majka me je odmerivala.
'Znači ti si ta.'- rekla je grubim tonom.
'Izvinite,koja ta?'- kulturno sam rekla.
'Devojka koja je prevarila mog sina da je oženi.'- nastavila je.
'Gospođo ja nikog nisam prisilila da me oženi,a tu je i vaš sin pa njega pitajte.'- odgovorila sam joj istom merom,dok nas je ona potcinjivala pogledom.
Možda nemamo toliko para koliko imaju oni,ali joj to ne daje za pravo da nas omaložava.
Upoznali su se međusobno,dok sam ja bila bez volje.
Kad su mama i snajka predložile da uđu u radnju,dotična gospođa Lucija se nasmešila uz reći da pratimo nju.
Hodali su Lucija i Tara ispred, mama i snajka,kao i Anja iza njih,a ja i Roberto iza mamu i snajku.
'Izvini ako si se uvredila zbog mame.'- rekao je Roberto.
Slegnula sam ramenima bez reći.
'Možda oseća da su lažne emocije.'- nastavio je.
'Ponašanje tvoje majke je isključivo zbog toga što joj se ja ne sviđam,kao i moja porodica,tako da njeno ponašanje bi bilo isto ćak i da me najviše voliš na svetu.'- arogantno sam mu uzvratila i ušla u radnju.

Tu je nastavak! Nadam se da vam se sviđa priča! Očekujem vaše mišljenje!
Pozdrav!