Kako znaš da je to ljubav?✔

Ako te pitam,da li ćeš priznati?

Čula sam kucanje,te sam brzinski obrisala suze i zaklopila oči,a brzo zatim sam čula otvaranje vrata.
'Spava Bobo,neka je.'- čula sam snajkim glas,a onda i zatvaranje vrata.
Uzdahnula sam i legla na grb, gledajući u zvezdeno nebo,koje mi je napravio moj heroj.
Iako nismo imali dovoljno para ni za hleb,on mi je kupio te sitne i krupne zvezdice koje sam uvek pomno i sa ogromnom željom gledala.
Dok ih je lepio na plafon iznad mog kreveta,ja sam srećno skakutala okolo i smejala se.
Nasmešila sam se na taj pomisao.
I dan,danas volim zvezde.
Volim i ovo moje zvezdano nebo.
Uvek se prisetim lepim trenutcima, detinjstvo.
I uvek bi mi iznova i iznova izmamio osmeh na lice.

■ROBERTO POV■
I opet ista priča,samo druga devojka.
Opet alkohol,zabavljanje i na kraju hotelska soba.
Recimo da je već viđeno.
'O, jebote.'- prosaputao sam i ustao iz separea.
'Gde ćeš brate!?'- uzviknuo je Mario.
'Mario sutra je bitna fotosesija,kao i sastanak sa Japancima,zatim dolazi Teo moramo i sa njim da radimo. Ajde ustaj idemo.'- rekao sam,a on se namrštio.
'Drugi put devojke.'- rekao sam i osmehnuo se.

■EMMA POV■
Budi me alarm,dok sam ja mrzovoljno ustala i brzim koracima izašla iz sobe na doručak.
'Dobro jutro.'- rekla sam i sela.
Uzela sam dva-tri zalogaja i ustala.
'Moram da se spremam,čika Nino mi je dao novo radno mesto,sad radim u kancelarije.'- brzopleto sam rekla.
'Veridba je sutra,juče smo se dogovorili.'- rekao je Boba,a ja sam klimnula glavom.
Obavila sam higienu i otišla da se spremim.
Našminkala sam se blago,a zatim sam obukla farmerice i belu majicu na tanke bretele i crni sako.
Stikle su već bile na nogama,samo sam uzela tašnicu i stavila parfem.
Brzim koracima sam izašla iz kuće gde me je čekao isti dečko od juče i ponovo mi otvorio vrata od auta.
Gledala sam ga čudno.
'Ispratio me je gospodin Nino.'- rekao je i nasmešio se.
'Izvinite ali ja obično idem sa prijateljicama.'- rekla sam i zatim sam nastavila da idem,zato što me čekaju.
'Pa onda prvo ćemo odneti prijateljice gde idu,a zatim u firmu.'- rekao je mladi dečko,a ja sam se nasmešila.
Ušla sam u auto,te smo ubrzo stali na kraju ulice gde su se ukrcale devojke,a zatim smo nastavili dalje.
Prva stanica je bila bolnica,zatim Antonieva firma i na kraju nakon tridesetak minuta vožnje možda i više, konačno smo stigli u firmu.
Izašla sam iz auta i prvo što sam videla jeste Roberto,Mario i još dvadesetak devojka sa njima.
'Hm,da vam nisu malo možda i te?'- promrmljala sam više za sebe i videla kako se šofer nasmešio.
Krenula sam da ulazim unutra,ali me je prekinuo Robertov glas.
'Emma!'
Okrenula sam se i uzdahnula.
'Da?'- kratko sam rekla.
'Hteo bih da idemo na ručak,ako si za.'- nesigurno je rekao i prošao rukom kroz kosu.
'Nema potrebe.'- kratko sam rekla i krenula da ulazim,ali ponovo me je zaustavila njegova ruka koja je  čvrsto uhvatila moju.
'Trebamo razgovarati oko detalja za veridbu.'- nastavio je.
'Sredila sam to sa čika Ninom.'- odgovorila sam ponovo.
'Ali mi je juče rekao da moramo ići danas da kupimo odeću.'- uporno je nastavljao.
'Srediću to sama.'
'Nemoj biti toliko tvrdoglava to su dva sata maksimalno.'- rekao je,a ja sam uzdahnula.
'Dobro. Javi mi kad idemo.'- rekla sam i trgla njegovu ruku,zatim ušla u firmu.

■ROBERTO POV■

'Ah Emma,Emma. Doći ćeš mi glave, osećam.'- promrmljao sam i gledao je kako hoda.
'Brate!'- uzviknuo je Mario,te sam se trznuo i okrenuo prema njemu.
'Who is this girl Roberto?'- znatiželjno je upitala Španjolka.
Odmahnuo sam glavom i nisam rekao ništa.
Ušao sam u firmu,dok su svi hodali za mnom.
Ušli smo u liftove,te smo stigli u kancelarije.
Ugledao sam Emmu sa tatom i još dve devojke,kako joj objašnjavaju,dok ona sedi i radi na kompjuteru.
'Zašto ja ne znam za ovo?'- upitao sam.
'Nisi ti šef. Još.'- zezao se moj najbolji drug.
Namrštio sam se,te smo seli i gledali kako ide fotosesija.

■EMMA POV■
Završila sam svoj posao za danas, te sam izvadila pribor za crtanje i krenula sa radom.
Gledala sam modele,koji su imali fotosesiju i rešila da iskoristim njih kao moje modele.
Krenula sam sa jednom crnkinjom.
Nežno sam krenula sa crtanjem i prolazila kroz parče hartije,čiji sam miris obožavala.

Nakon dva-tri sata rada ponom parom, uspela sam da nacrtam pet modela,koji su tako savršeno izgledali.
Jedan veliki list hartije,na kojim su bile četiri devojke,je izgledao savršeno.⬇️

Zatim jedan model kojeg sam izdvojila,a to je bila crnkinja koju sam prvu naslikala.⬇️

Smatrala sam da zaslužuje,zato što je dizajn izgledao presavršeno.
Nasmešila sam se na svoj pomisao.
Osetila sam dah na mom obrazu i Robertov glas,koji je govorio da su dizajni predivni.
Okrenula sam glavu,tako što su nase usne milimetri deleli.
Gledali smo se bez daha.
'Erham.'- stariji glas se začuo,te sam se izbezumljeno okrenula i ugledala čika Nina,koji se smešio.
Osetila sam ruku na moje rame i strogo pogledala Roberta.
'Tata,pogledaj kako božanstveno dizajnira.'- rekao je kratko i uzeo mi dizajne iz ruke.
'Ne,ne,ne!'- uzviknula sam,ali kasno zato što su dizajne bile već u njegovim rukama.
'Kćeri ovo je savršeno.'- oduševljeno je rekao pristari čovek.
'Ma nije. Ja to za sebe crtam,nije mi ni fakultet još završen.'- brzopleto sam govorila.
'Za ovo malo kasnije.'- rekao je ,pogledom je pokazao na crteže i uzeo dizajne.
Ustala sam i nervozno došetala do Roberta.
'Vidiš šta si sad uradio?'- pitala sam ga nervozno.
'Šta sam uradio? Pomogao ti da ne trošiš džabe svoj talenat?'- uhvatio je pramen moje kose i uvio među svojih prstiju.
Namrštila sam se.
'Ajde idemo.'- uhvatio mi je ruku i povukao,jedva sam uspela da dohvatim tašnicu.

I evo ga još jedan nastavak!
Šta mislite o Robertu,a šta o Emmi?
Šaljem vam velike pozdrave i hvala vam do neba što čitate priču!👋💋