Kako znaš da je to ljubav?✔

Haos.

■ROBERTO POV■
Gledao sam je kako hoda,sve do trenutka kad je ušla kući i izgubio sam je iz vida.
Ugledao sam malu dećicu kako se igraju,te sam im dao bombone,a oni su radosno skakutali oko mene.
'Hej,hej! Ima za sve ne otimaj mu.'- uzviknuo sam i pomazio malog dečaka po glavi.
Ušao sam u auto i krenuo kući.

■EMMA POV■
'Iiii,mama pogledaj njenu ruku!'- uzviknula je snajka i oborila me na pod,dok mi je otimala ruku,a ja sam nervozno sedela na zemlju.
'Šta radiš to!?'- uzviknula sam i ustala.
'Kćeri šta je ovo?'- zbunjeno je pitala mama.
'Verenički prsten,Roberto je zapeo.'- odgovorila sam.
'Devojko ti nosis milione na ruci!'- oduševljeno je rekla,a ja sam prevrnula očima.
'A imaš i kesu.'- rekla je i zgrabila kesu iz moje ruke.
'Šta radiš to!? Polako!'- uzviknula sam.
'Jaoo,vidi ovu haljinu!'
'Daj molim te vrati to u kesu,kasnije će se osećati miris čorbe.'- rekla sam i uzela joj kesu,zatim ušla u sobu.
'Bože,bože.'- rekla sam i stavila kesu ispod kreveta.
Je'l me razumete sada zašto ne želim da budem zajedno sa njima u istu kuću?
Zato što se uvek svuda mešaju, narušavaju privatnost,ne mare o tome kako se osećaš,nikad nisu ni pitali kako si,samo pare,pare,pare.
Jedno mama brine,svi ostali me guše.
Snajka ne zna ni da pokuca kad ulazi u sobu,samo se zaleće,možda sam gola Gospodi Bože!
Uvek me to nerviralo,uvek!
Često su me svi zadirkivali u školi. U osnovnoj,srednoj,kao i dve godine na fakultetu,uvek sam branila svoju porodicu.
Ismijavali su me zbog toga što nisu toliko dobro obrazovani.
Često su me pitali zašto ne izlazim, noćni život,klubovi i sve te stvari, pričali su kako dosta toga propuštam, ismijavali zato što nikad nisam imala dečka.
Tad sam razmišljala što to ja ustvari propuštam?
Propuštam buku,iživljavanje, dokazivanje u kome ne želim da učestvujem,u kome se dešavaju jedne te iste stvari iznova i iznova i na kraju dana ono što osećamo je jedino što stvarno imamo i sve ostalo nije vredno za razmišljanje.
Do određene granice sam im zahvalna što me nisu vaspitali tako da se svake večeri vućem po raznim krevetima i đuskam sa nepoznatim muškarcima na kojim im je bitno samo golo telo i lepota,ali sam ispovremeno i dosta ljuta zato što nisu dozvolili ćak ni da proživim i ono malo,da prespavam kod drugarice ili bilo šta, uvek se znalo škola,kuća, kuća-škola. Nisam smela ćak ni minut da zakasnim.
Život nije fer.

■ROBERTO POV■
'Mama šta si uradila devojci?'- uzviknuo sam dok sam ulazio u dnevni boravak.
'Roberto imamo gosta!'- strogo je uzviknuo tata,a ja sam u tom trenutku ugledao Sofiju.
'Gost ovog trena odlazi.'- kratko sam rekao.
'Roberto ne budi nepristojan!'- ciknula je mama.
'U redu je,ionako sam htela da krenem.'- rekla je Sofija i ubrzo izašla.
'Nisam ništa rekao kad smo kupovali, ali tvoje ponašanje prelazi svaku meru!'- povišio sam ton.
'Lucija šta se ovde dešava?'- upitao je tata.
'Tvoja žena na sve moguće načine pokušava da ponizi Emmu! Prekini više sa te tvoje igre,ona će uskoro postati moja žena!'
'Šta je uradila Roberto?'
'Kad smo kupovali sa njenom porodicom,mama je devojci davala neke široke haljine,sa šljokicama, nikakve,rekla je da ona nama ne odgovara i da ne pristaje našoj porodici,Emma ništa joj nije rekla da ne bi došlo do svađe,ali ono što si danas uradila je prešlo svaku granicu normale!'
'Zašto ja ne znam za ovo?'- strogo je upitao tata i preko je pogledao mamu.
'Emma nije htela da te sekiramo. A danas ona nije htela da mi kaže šta se desilo nego sam to saznao od druge!'
'Ostavi devojku na miru!'- rekao sam mami i nervozno izašao napolje.
Čuo sam kako joj tata održava lekciju, da je Emma dobra devojka i da ne zaslužuje tako da se ponaša prema njoj.
Nervozno sam prošao rukom kroz glavu i krenuo prema stepenicama.

■EMMA POV■
Sedimo svi za stolom i jedemo u tišini.
Sve je bilo lepo dok Viktor nije primetio prsten na mojoj ruci.
'Devojko šta je to!?'- uzviknuo je i zgrabio mi ruku.
Namrštila sam se zato što me je mnogo zabolelo.
'To me boli.'- tiho sam rekla,a Boba je udario po glavu Viktora,koji mi je nakon toga pustio ruku.
'Emma objasni.'- rekao je Boba.
'Roberto je zapeo da nosim ovaj prsten zato što mu je čika Nino tako rekao i on je morao to da ispuni.'- nesigurno sam rekla,a Boba je klimnuo glavom.
'Izvadi ga da ga vidim!'- uzviknuo je Viktor.
'Drži šape dalje od tog prstena i njenu ruku,jasno?'- rekao je strogo Boba,a Viktor je samo klimnuo glavom.

Nakon večere,pospremila sam sto i sredila nered, ubrzo nakon toga su došle Antonia i Daria u dvorište,te sam izašla napolje.
'Postala si poznata Emma.'- rekla je Daria i okrenula njen telefon prema meni.
Video gde smo bili u zlatari.
Namrštila sam se i uzela suncogled u ruke.
'Sutra nam se udaješ.'- tužno je rekla Daria,te smo se sve tri zagrlile.
'Pa šta ako se udajem?'- uvređeno sam rekla.
'Neće biti sve baš isto.'- progovorila je i Antonia.
'Biće. Sve će biti isto,osim što ću živeti u drugoj kući i dosta.'- rekla sam,a one su se nasmešile.
Pričali smo dosta dugo,sve dok Bobs nije izašao i naredio da je vreme da uđem unutra.
Legla sam u krevet i zaklopila oči.

■ROBERTO POV■

Nastavak je ovdee!
Hvala svima koji čitaju priču, šaljem vam puno pozdrave! 👋