Zavedi me (Prvi deo trilogije "Iskušenje ljubavi") 🔚

3. Belfast

„Želim te, jedina.

Želim te nenaljubljena.

Želim te tužnu, želim te nasmejanu.

Želim te slatko i bezobrazno.

Želim da te gledam dok spavaš.

Želim te na hiljadu načina,

Mada samo jedan način učiniće me srećnim.

Želim da budeš VEČNO sa mnom."

Probudio sam se i video predivno stvorenje kako spava pored mene. Tako je slatka i neodoljiva. Prava lepotica. Odlučio sam da je probudim s poljupcem u čelo.

- Dobro jutro, lepotice. - prošaputao sam.

Otvorila je svoje prekrasne oči i nasmešila se.

- Bio si tako... divan. - rekla je.

Jesam li?

- Jesam, zato što... - zaustavio sam se i odmahnuo glavom.

Polako, Karmona.

- Zašto?

- Zaboravi. - poljubio sam je. - Nemoj da ustaješ iz kreveta. Imam iznenađenje za tebe. - ustao sam i otišao do kuhinje da skuvam kafu. Ostavio sam je da se izležava još malo u krevetu.

Dugo sam se zadržao jer nisam kuvao samo kafu, već sam nam spremio i doručak. Palačinke prelivene toplom čokoladom i uz to sam napravio sok od grejpfruta. Kada me je ugledala kako joj donosim doručak u krevetu, bila je presrećna. Na poslužavniku je bilo još jedno iznenađenje. Spustio sam poslužavnik.

- Hvala ti. - zagrlila me je i poljubila.

- Pogledaj, pored doručka ima još nešto.

Pogledala je poslužavnik i spazila crvenu ružu, a ispod nje papirić na kome je pisalo: „Izvini"

- Već sam ti oprostila. - rekla je. - Hvala ti za doručak.

Dok smo doručkovali, posmatrao sam je kako slatko jede. Kad nekog volite, onda vam je sve u vezi te osobe savršeno čak i kad nije.

Jesam li ja to rekao volite?

Polako, Karmona. Ne žuri.

- Mogu li da te pitam nešto? - upitao sam je kada smo završili sa doručkom.

- Naravno.

- Da li mogu da se preselim ovde kod tebe?

Zbunjeno me je pogledala.

- Nisam mislio da ostanem... zauvek, već da budem ovde dok se snimanje ne završi.

Osmehnula se. - Da budeš ovde pored ogromnog apartmana?

Odmahnuo sam glavom. - Baš me briga za apartman. Meni si ti mnogo bitnija od apartmana. - rekao sam. - Možeš da biraš da li ćeš me pustiti da se uselim ovde ili ćeš se ti useliti u moj apartman.

- Zašto?

- Zato što te želim. Želim da budeš pored mene.

- Zašto?

Prevrnuo sam očima. - Zašto! Zato što...

- Odgovori mi, Donato.

- Ne mogu. Nije ni bitno. Zaboravi.

- Dobro. - ustala je iz kreveta i izašla iz sobe.

Sranje!

Da se preseli kod mene dok traje snimanje? To zvuči sjajno! Ali nije mi odgovorio na pitanje. Zbunjuje me.