Keti je strastvena obožavateljka poznatog glumca Donata Karmone i ludo se zaljubljuje u njega. Odlučuje da ga pronađe po svaku cenu i uspeva u tome. Upušta se u avanturu s njim i suočava se sa izazovima koji idu uz njenu vezu sa Donatom
Mora da odlu...
„Da li ću napokon naći pravi put koji vodi do tebe,
Do tvoje duše, tvog srca, koje je najplemenitije,
Jer oseća moju čežnju za tvojim poljupcima,
Tvojom nežnošću, tvojim dodirima.
Dođi mi makar u snovima, jer i njih delim sa tobom
I u njima je tvoja strast, nepresušan izvor moje ljubavi
Prema svakom delu tvoje duše, moje inspiracije,
Mog nemira, želje i svega što zaljubljeni osećaju.
Zato... čast je voleti tebe, jer ti si taj moj put, put
Večne ljubavi."
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Otišla sam zauvek iz Belfasta. Donata ću pamtiti do kraja života. On je divna osoba i zaslužuje divnu ženu koja će ga usrećiti. Ta žena, nažalost, nisam ja. Ja bih mu samo upropastila život svojim traumama iz prošlosti.
Niko me nije sačekao na aerodromu. Pozvala sam taksi i odvezla se kući. Za divno čudo, nikog nije bilo u kući. Tada sam čvrsto odlučila da sredim svoj život i preselim se iz proklete kuće. Pozvala sam vlasnicu stana za koji sam dala kaparu i odmah sutradan sam se uselila u taj stan. Niko nije znao, čak ni Jasmini nisam rekla. Ali najgore od svega je bilo to što sam se ponovo prepustila poroku – alkoholu. Mislila sam da će mi biti lakše u novom stanu, ali nije bilo tako. Donato mi je užasno nedostajao. Moj život je definitivno promašen.
Kada sam par dana kasnije uključila telefon, ugledala sam tačno dvadeset poruka od Jasmine, petnaest od Helene i isto toliko propuštenih poziva. Odmah sam pozvala Jasminu.
– Katarina! Gde si ti, ženo!? – urlala je na telefon. – Kao da si u zemlju propala! Čula sam se sa Donatom, rekao mi je da si nestala. Gde si, jebote!?
– Nedostajalo mi je tvoje gunđanje. – promrmljala sam.
– Ne gunđam nego sam zabrinuta za tebe!
– Zapiši adresu. – uzdahnula sam i izdiktirala joj svoju novu adresu.
Ugledala sam je na vratima deset minuta kasnije.
– Baš si brza. – osmehnula sam joj se.
– Ustaj, Katarina Stanojević! – zagrmela je.
Osmehnula sam joj se. Bila sam skoro pa mrtva pijana.
– O, Bože. – oduzela mi je čašu viskija iz ruke. – Jesi li poludela?
– Izgleda.
– Bože... – pokušavala je da me podigne sa poda.
– Kako si? – upitala sam je.
Prostrelila me je pogledom. – Prekini i ustani sa tog jebenog poda!
