Zavedi me (Prvi deo trilogije "Iskušenje ljubavi") 🔚

9. Adrenalin

„Nikad, ni zbog kakvog razloga na

svetu, čovek ne može poželeti

povećanje boli. U boli, čovek može

poželeti samo jedno: da prestane.

Ništa na svetu nije tako gadno kao fizička

bol. Pred boli nema junaka, nema junaka."

Ispred kuće nas je dočekala Jasmina. Bila je uplakana i očajna.

– Kako je nestala!? – ošinuo je Donato pogledom. – Kako!?

– Donato, ne viči na mene, molim te. – promrmljala je.

– Pitao sam te nešto! – grmeo je.

– Odveli smo je... do... one igraonice u... tržnom centru... Platili smo i ostavili smo je da se... igra sa drugom... decom.

– Polako, Jaco, smiri se. – prišla sam joj i zagrlila sam je.

– Mislila sam da je sigurno jer smo platili tim ljudima da motre na nju.

– Budale! – viknuo je Donato.

– Mi smo... otišli... da prošetamo... i kada smo se vratili... – počela je da se guši od plača.

– Smiri se, pronaći ćemo je. – grlila sam Jasminu.

– Budale! – prošao je Donato pored nas, ušao u automobil i odjurio iz dvorišta.

– Mislila sam da ste kući, pokušavala sam da te dobijem ali si bila nedostupna. Tada sam pozvala Donata sa Džastinovog telefona.

– Gde je Džastin?

– Nije dolazio kući. Satima traži Stelu. Hajdemo i nas dve.

– Ne, ne, ne, ne smemo...

– Molim te, Keti, moramo da je pronađemo.

– Ti moraš da se smiriš. Pozliće ti.

– Ne mogu da se smirim. Vi ste mi ostavili Stelu da je pričuvam, a ja sam...

– Šta su ti rekli zaposleni u igraonici?

– Nisam smela pred Donatom to da ti kažem.

– Plašiš me.

– Žena koja radi tamo mi je rekla da je došao neki muškarac i da ga je Stela prepoznala i rekla toj ženi da je to njen... otac. Zato je dozvolila Borisu da je odvede.

– Boris je pobegao iz zatvora? – zavrtelo mi se u glavi i srušila sam se na hladan beton. Ostala sam bez svesti i više ničeg nisam mogla da se setim.

Kada sam se probudila, ugledala sam Jasminu kako sedi pored mene i plače.

– Probudila si se. – uzdahnula je.

– Nikada je više neću videti. – rasplakala sam se. – Nikada više. Poznajem Borisa dobro.

– Nije mogao da je izvede iz Belfasta, Keti.

– Nikada je više neću videti. – ponavljala sam tu rečenicu.

– Prestani! Pronaći će je Donato.

– Nikada je više...

Prekinula me je. – Katarina!

– Ne mogu da se pomirim s tim. Samo što sam je...

– Ćuti, pronaći će je.

Ustala sam iz kreveta. – Nemoj da me pratiš! – odjurila sam ispred kuće, ali me je Jasmina stigla.