Zavedi me (Prvi deo trilogije "Iskušenje ljubavi") 🔚

5. Saznanje

„Ovo ludo srce opet samo putuje.

Putuje i stiže u zagrljaj.

Stiže u svoje utočište,

U svoj čarobni svet snova."

Bila sam u trećem mesecu trudnoće kada sam ugledala stravičan članak u novinama čim sam se probudila.

„PUCNJAVA U BELFASTU: RANJEN DONATO KARMONA"

Nemoguće!

Donato!

Nisam mogla iz kreveta da ustanem, bila sam kao paralizovana. Telefon u ruci je vibrirao. Broj je bio nepoznat. Javila sam se ali nisam mogla da govorim.

– Znam da si tu, kurvo. – čula sam dobro poznati glas. – Izdalo me je strpljenje. Tvoj dragi je verovatno već mrtav. – rekao je i veza se prekinula.

Boris Roganović.

Zaustavila sam se ispred Jasminine kuće i legla na zvono.

– Keti!? – iznenadila se kada me je ugledala na vratima kuće. – Pola osam je! Danas ne radim!

– Izvini, probudila sam te.

– Jesi. Mogla si da me pozoveš... Oh, nešto se desilo?

– Da li možeš da se spakuješ za pola sata?

– Kuda idemo?

– U Belfast.

Razrogačila je oči. – Nema šanse!

– Donato je ranjen. – konačno sam uspela da joj kažem i grubo sam zajecala. – Moraš da kreneš sa mnom.

– Ranjen?

– Da. Ja sam kriva. Zbog mene je ranjen.

– Idem da se spakujem. Uđi, nemoj da stojiš tu, hladno je. – otrčala je unutra.

Sedam sati kasnije smo bile u Belfastu. Taksista nas je odbacio do Donatove kuće. Ispred su nas dočekali novinari i paparaci. Nisam smela da izađem iz taksija.

– Kako da saznamo nešto više? – pogledala sam Jasminu.

– Saznaćemo. – namrštila se.

– Ali ne možeš da...

Nisam ni uspela da završim rečenicu, Jasmina je izašla iz automobila i prišla Donatovoj kapiji. Videla sam kako razgovara sa nekim i vraća se.

– Ovde je prebačen. – dala je papirić taksisti. – Kreni, momak.

– Kako si saznala?

– Rekao mi je onaj nabildovani.

– Ali to nije Donatov telohranitelj.

– Pa nema on jednog telohranitelja, pobogu.

Rasplakala sam se ponovo i zagrlila Jasminu čvrsto.

– Hvala ti što si krenula sa mnom.

– Jesi li sigurna da je Boris umešan u ovo?

– Sigurna sam. Kažem ti, zvao me je.

– Stigli smo. – prekinuo nas je taksista.

Platile smo mu i izašle iz taksija. Ugledale smo Donatovog telohranitelja ispred bolnice.

– Eno ga onaj telohranitelj iz Dubrovnika. – rekla je Jasmina i krenula ka njemu.

– Zdravo.