Zavedi me (Prvi deo trilogije "Iskušenje ljubavi") 🔚

11. Keti i Džordž

„Sreća nije destinacija.

Ona je način života."

Doktor je dao Donatu otpusnu listu pet dana kasnije.

– Odlično se sećam. – rekao je Donato čim smo stigli kući. – Oni magarci se još nisu vratili iz Venecije?

– Nisu. – odgovorila sam mu.

– Skoro pa nedelju dana otkako su otišli. Jesi li se čula sa njima?

– Jesam sa Jacom pre tri dana.

– Pre tri dana! Oni nisu normalni. Sigurno ne izlaze iz hotela.

Prevrnula sam očima. – Baš si bezobrazan.

– Pa šta sam sad loše rekao? Ni ja ne bih izlazio iz hotela da nam se pruži prilika.

– Ma nemoj?

– Da. Voleo bih te i obožavao dvadeset četiri časa. – privukao me je sebi. – Čim se vrate, brišemo odavde.

– Moram da se čujem sa Borisom.

– Pozvaćeš ga ovih dana, a pozovi i Jasminu i pitaj je da li planiraju da se vrate.

– Hoću.

U tom trenutku smo čuli nečije glasove.

Jasmina i Džastin su se upravo vratili.

– Evo ih. – progunđao je Donato. – Stigli su.

Osmehnula sam se. – Biće veselo.

Tada su u sobu upali Jasmina i Džastin, vidno raspoloženi.

– Oho! – uzviknula sam i zagrlila Jasminu. – Nedostajala si mi, kučko. Samo jednom si mi se javila.

– Imali smo preča posla, a i internet je bio slab. – dobacio je Džastin.

– Vidimo, jedva hodate. – zadirkuje ih Donato.

– E pa, zete, sada ćeš da ispuniš obećanje. – rekla je Jasmina.

– Koje obećanje?

– Da trčiš go po Belfastu. – osmehnula se.

– Hoću, ali kada se budete venčali. – rekao je Donato.

– Venčali smo se. – izvadio je Džastin neki papir iz Jasminine tašne i otvorio ga.

– Pogledajte. – pokazao nam je izvod venčanih.

Donato se uhvatio za glavu. – Vi ste... poludeli!

– Zašto smo poludeli?

– To ste namerno uradili! Namerno!

– Možda i jesmo, ali se... volimo. – rekla je Jasmina.

– Idem ja, pričaćemo posle. – pokušao je Donato da pobegne iz sobe, ali su ga Jasmina i Džastin ščepali za ruku.

– Nigde ti ne ideš, gospodine. Skidaj se. – zacerekao se Džastin.

Donato je razrogačio oči. – Šalio sam se.

– Nisi se šalio! Trčaćeš bogami. – namrštila se Jasmina.

– Keti, pomogni mužu svom. – pogledao me je Donato.

Slegnula sam ramenima. – Jezik ti je brži od pameti, dragi. Moraćeš da trčiš.

– Dajte, ljudi, ne mislite valjda ozbiljno...

– Mislimo. – rekao je Džastin. – Skidaj se.