Zavedi me (Prvi deo trilogije "Iskušenje ljubavi") 🔚

12. Rođendan (Poslednje poglavlje)

„Usne lako govore

kad im diktira srce."

Kada sam se probudila, ugledala sam medicinsku sestru.

- Sestro. - pozvala sam je tiho.

Sestra se okrenula. - Probudili ste se. - rekla je oduševljeno.

- Jesam. Kako su moje bebe?

- Ovo je pravo čudo, gospođice. Nismo imali skoro takav slučaj. Obično bude komplikacija oko blizanačkih trudnoća.

- Hvala Bogu. - laknulo mi je.

- Gospodin Donato će uskoro doći.

Osmehnula sam se. - Super.

- Mislim da je dobro, proveriću pa ću vam javiti.

- Šta mu se desilo? - uplašeno sam je pogledala.

Sestra se nasmejala. - Samo je pao u nesvest kada je čuo da je postao otac.

- Oh...

- Ispred je bila i neka žena. Mislim da se zove Jasmina, nisam sigurna. Nisam mogla da je pustim, spavali ste.

- Da, Jasmina se zove. Moja sestra.

- Ne ličite...

- Ma ja sam navikla da je tako zovem. Znate, volim je kao sestru.

- Razumem.

Vrata su se otvorila i Donato je ušao polako.

- Kako ste, gospodine Karmona? - upitala ga je sestra.

- Odlično. - rekao je, prošao pored nje i stao kraj mog kreveta. - Ljubavi moja! Živote moj! - nagnuo se nada mnom i poljubio me. - Hvala ti.

- Volim te. - prošaputala sam.

- Ja tebe obožavam. Prelepi su.

- Ne sumnjam u to.

- Moja hrabra ženica. - miluje mi ruku. - Obožavam te. - poljubio me je.

- Jesi li rekao Steli?

- Jesam.

- Gde je ona sada?

- Kod Džastina i Jasmine. - osmehnuo se. - Izlazite iz prodolišta za tri dana jer je sve prošlo kako treba.

- Iscrpljena sam.

- Znam. - ljubi me u čelo. - Ajde odmaraj, idem ja da vidim Stelu i da ih vodim na ručak.

- Ne ostavljaj me. Ostani još malo.

U tom trenutku je ušla medicinska sestra sa mojim anđelima.

Bože, koliko su lepi.

- Ja sam ih video pre tebe. - smeje se Donato.

- Nisi.

- Jesam, ljubavi. Video sam ih čim sam došao k sebi.

- Gospodin Karmona je u pravu. Vi ste se onesvestili čim je druga beba izašla. - dodala je sestra.

Osmehnula sam se. - Dobro, neka vam bude.

- Mogu li da uzmem jagodicu, sestro? - upitao je Donato.

- Molim?

- Oprostite, mislio sam na devojčicu.

- Aha. Naravno.

Donato je polako uzeo jagodicu.

- Mogu li da ja uzmem manga? - upitala sam sestru.

- Manga? - namrštila se sestra. - Zašto ih tako zovete?