Ljubavni ugovor

20

-" Jesi ziv?"

Usla sam u svoju devojacku sobu, i zatekla ga kako lista album sa starim slikama... Jednu sliku je izvadio i stavio pored sebe i to me natera da pogledam. Slika mene u plavoj haljinici sa ruzom u kosi.

-"Bila si prelepa i sad si..."

Odmah je sklonio album sto dalje, znam i zasto. Ne zeli da me rastuzi slikama unutra. Ostanem imuna i pridjem mu jos blize.

-"Je li te tata udavio?"

Prosapucem

-" Ja sam ocaran i ovim mestom i tvojim roditeljima. Sve bih dao da sam ja imao ovakve roditelje. Mnogo si srecna sto ih imas"

Verujem da je Aleksa bio od dece koja su uvek imali sve u zivotu, ali i bebisiterke,kucen pomocnice, dadilje,uvek cist i uredan bez trcanja i znojenja. Nesto tipa kraljevska porodica.

-" Tata ce te nauciti svi za 2 dana,ima treci dan vec sam da kreces sa stapom za pecanje... Izvini ako su naporni ali.."

Privukao me je sebi i obalio na krevet kako bi ostavio par neznih poljubaca.

-" Jesi sigurna da ne smijes spavati ovde?"

Odmah odmahnem glavom.

-" Ne bih mogla da im objasnim,oni su stariji ljudi i sa sela su... Nemaju razmisljanja kao tvoji"

-" Onda ostani sa mnom dok ti se ne prispava"

Nastavio je njezno da me ljubi, a ja da uzvracam brzinski utapajuci svoje prste u njegovu kosu. Njezno je povlacio svojom rukom od zgloba ka butini zarivsi svako mesto koje dotakne. Dopustim da njezno ljubi moj vrat,njezno se spustao ali i zaustavio ubrazo nakon sto dodje do djela trikice koja je prekrivala grudi.

-" Ti si prva osoba koji sam spreman da cekam..."

Izadahnuo je i balgo se pomjerio povlacivsi me u svoj zagrljaj.... Bilo mi je malo,zelela sam jos ali u potpunosti ga razumijem. Mislim govorimo o Aleksi kom je najduza sema Bojana trajala 15 dana?!

Namestim se u njegov zagrljaj i ostavim sitan poljubac na njegovim usnama

-"Nikad nisam vjerovala da cu ja biti nekad poznata, niti da cu ikad upoznazi nekog poznatog, a da ne pominjem biti cura tom nekom..."

Znatizeljno me pogleda.

-" Mislila si da samo u filmovima moze ovako nesto da se dogodi?"

-" Upravo tako, mislim realan budi... ispred kluba izadjes pijana i vec sledece jutro ugledam tebe"

-" Mislio sam da ces me ubiti"

-" Zaista mi se nisi ni malo dopao u pocetku."

Njegov osmeh me natera da cutim i da slusam kako je o to doziveo mene kad me prvi put sreo. Ne nije pogresio mnogo u opisu... Cak me je upoznao bolje nego bilo ko... Kad sam nervozna u ruci imam neki predmet da udarim ili ubodem, kad sam tuzna gledam nebo ispred prozora, a kad sam srecna sam pricalica.

(***)

-"Ubice me..."
Prosapucem, a Aleksa isti tren ustaje iz kreveta.

-" Zaspali smo zajedno"

On se smjeska

-"Znaci ja sam ustala ranije i setala sam u pidzami pored rijeke."

Pogleda me kao da sam nenormalma, kad otvorim prozor.

-" Gde ces to,ovo je drugi sprat oli nogu da polomis?!"

Pokusao je doci do mene, a ja pre nego skocim kazem

-" ja sam seosko dijete..."

Odmah je dosao do prozora da vidi jesam li ziva,a ja mu mahnem i cujem kako kroz zube govori

-"Ludaco jedna mogla si nogu da polomis!"

Usla sam u kucu i pozelela dobro jutro, a majka me sokirano gleda.

-" Nijesi valjda pored rijeke isla u pidzami? Vanja Aleksa je tu uprostoji se!"

Opominje me,a ja po naredbi brzinski se presvucem.

-"Dobro jutro"

Cujem njegov promukao glas, a majka odmah krene sa recenicama " sigurno si gladan,oli kafu da popijes da ti skuvam posle dorucka... Sad ce Vanja da sidje"
Tata im se pridruzio i krenuo da prica o muzici. Raspizivao se on vec o Aleksi, kao i svaki otac.

-" Jutro"

Nejzno poljubim tatu, a potom Alesku u obraz... Aleksa mu pruzi telefon naseg nastupa na njegovom konceru, vidim suze u tatinim ocima ali se dobro drzi. Nisam trebala da zaboravim i to da napomenem

-" Vanja je oduvek volela muziku, ali kad je izgubilaa brata gotovo je zanemarila instrumente."

Pogledam u Alesku,koji spusta pogled jer polako shvata sta je uradio... Nije njegova krivica.

-" Hvala Aleksa i od sad je uvek teraj da svira. Ima veliki talenat i treba da batali knjizevnost... Ona je ovako malo vise pozitivno luda i ne ide uz nju to"

Ovo me vec iznenadi,znam svoje roditelje i pominjanje mog brata svodi na plac.

-"Ti si sada nas sin i svaki put kad mozete vi dodjite kod nas uvek si dobro dosao sad si i sin i zet"

Tata koji nikad nije izgovorio "sin" posle smrti moga brata ocigledno je u Aleksi video ono sto i ja... Ima dobro srce i dobru dusu. Aleksa je tek kad malo bolje sagledas povuceni decak. Poprilicno smo dobro doruckovali, a tata posle dorucka ode u setnju sa Aleskom. Verujem koliko tati ovo znaci. Ni u ludilu ne bih pomislila da ce ga tata zgotiviti ovoliko sa za ovo malo vremena, ali njemu je uvek trebalo samo 2 minuta da shvati ko je kakav.