Ostavši bez roditelja u gradu u kom svako poznaje svakoga, Elena se sa tugom oprašta od svoje porodične kuće i svih sećanja koja je tamo stekla. Započinje svoj novi život u jednom većem gradu sa malo novca i sreće. Njena sreća zasnivala se na novoj...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-Šta tačno radimo ovde? -prišla je Darku i Marku dok se polako saginjala kako ne bi bila primećena.
-Pogledaj ti ovu plavušu! Nisam ni imao pojma da on voli ovakav tip devojke.
-Da... Nikada ne bih rekla da je ovo nešto što se njemu dopada. Verovatno ga, na kraju krajeva, ne poznajem toliko dobro.
Devojka duge lažne plave kose mu je sedela u krilu. Imala je ogromne usne i grudi koje su joj bile iskazane u prvom planu. Na sebi je imala kratku belu haljinicu kroz koju joj je doslovno video plavi veš.
-Zar ovo nije malo pogrešno? -upitala je.
-Šta to? -Darko nije sklanjao pogled.
-To da ih posmatramo ovako?
-Zašto bi bilo? -oboje su se nasmejali.
Prevrnula je očima, a potom opet pogledala u plavušu i Andreja. Ljubila ga je i pomerala kukovima kako bi ga osetila.
-U redu. Dosta ovoga. -izgovorila je i ustala.
-Gde ćeš?! -Marko je viknuo nervozno.
-Idem da legnem, ne brinite se. Neću vam smetati u daljem špijuniranju.
Pošla je iznervirana. Ovo veče se nije trebalo ovako odvijati. Andrej nije trebao biti sa ovom plavušom, ali zbog čega Elena ni sama ne zna. Ona je trebala imati savršenu noć sa Dejanom, a umesto toga je došla da posmatra kako drugi idu ka tome.
-El... Elena? -Andrej je izgovorio kada je video kako ulazi u stan.
Elenin pogled je odmah odlutao ka plavuši. Njeno srce je počelo ubrzano da kuca, a u sebi je osećala neku mržnju koja je prosto bila neobjašnjiva.
-Ovaj... Otići ću u svoju sobu. -promuklo je rekla i spustila pogled. Prošla je pored visoke devojke i zatvorila vrata svoje sobe.
Ulaskom u svoju sobu, shvatila je da se nešto pojavilo u vezi Andreja, nešto za čim nije tragala, ali je svakako priželjkivala. To nije bio samo prijateljski odnos, makar ne za nju.
Brzo je obukla kratke pantalone i majicu kako bi se što pre zavukla ispod postelje i zaspala. Nije mogla slušati smeh one devojke.
"Bravo... Sve si upropastila!" -ni od kuda, Markova poruka je iskočila i probudila Elenu koja je trenutak ranije tek potonula u san.
Koliko ju je samo taj par nervirao... Nije bila zlonamerna, nikome nije želela ništa loše i pre svega, nikog nije mrzela. Ali Darko i Marko... Oni su druga priča, vrsta koja izjeda druge. Teško se vezuju i puštaju druge u svoje srce, a kada se vežu i kada konačno puste druge da im se približe, to je kao najgora noćna mora. Ali ne. Nije želela da ih mrzi. U životu nikog nije mrzela, pa čak ni ovu plavušu koja je upravo odlazila.
-Odlazila... Sranje! -brzo je zatvorila oči i otisnula glavu o jastuk kada je primetila da svetlo iz hodnika polako ulazi u njenu sobu, a sa tim svetlom ulazio je i Andrej.
Gledao ju je. Nije prilazio, ni reč nije izgovorio. To joj je bilo čudno, možda je i znao da ne spava.
-Elena... Budna si? -tiho je izgovorio.
Nije želela da odgovori. Nije uopšte htela da čuje razloge zbog kojih je plava devojka bila ovde. Uostalom, zbog čega bi joj se on pravdao?
-Laku noć. -još jednom su mu se izmakle reči iz usta koje je tiho izgovorio.
Polako joj je zatvorio vrata i nestao, a sa njim je nestalo i svetlo iz hodnika. Opet je bila sama u mračnoj sobi, pa je rukom potražila telefon ispod jastuka.
"Ne znam o čemu pričaš, ali ja ni za šta nisam kriva. Nisam ništa uradila." -odgovorila je na poruku, iako nije želela da sada ulazi u raspravu sa Markom. Bilo bi i previše naporno.
"Izvini... Nervozan sam. U svakom slučaju se nije ništa dogodilo. Kako je samo smotan! Samo sam izgubio moje dragoceno vreme..." Smajli koji se ljuti.
Elena je takođe bila ljuta. Ljuta na Marka, Darka i Andreja. Kako ne vidi da mu to nisu pravi prijatelji? Ovakvih toksičara se treba podalje držati, ali izgleda da je Andrej magnet za ovako nešto!
"Sigurna sam da će sledećeg puta biti bolje, Marko... Zašto sada ne bi otišao kući? I dalje mogu videti svetlo tvog telefona pod mojim prozorom... Obećavam da ću te opet pozvati kada plavuša bude bila tu." -odgovorila je poluzatvorenim očima.
Čuo se kucanj na njenom prozoru. Ustala je umorno i otvorila.
-Samo sam ti hteo reći laku noć, sada idem da sanjam jer sam jako razočaran!
-Oh, Marko... Laku noć onda, lepe snove ti želim. -glumila je zabrinutost.
-Cmok! -napućio se i nestao.
-Definitivno mi je potrebno malo sna, ovo je bio predugačak dan za mene... -pričala je sama sa sobom, a zatim se opet uvila u svoju mirišljavu postelju. Elena se uvek vodila time da su snovi bolji od realnosti, i stvarno su bili. Želela je da svoje snove jednog dana pretvori u realnost, ali to je samo želja.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
