Podstanarka mog srca

Poglavlje 15

-I molim te, reci Mili da se ne brine, ona je tako dobra devojčica.  -rekla je Elena ispraćajući Dejana.

-Važi, čuvaj se. Vidimo se sutra kad ispratim Milu.  -odgovori i primeti kako ih Andrej posmatra, te namerno spusti svoje usne na njen obraz i ode.

Elena zatvori vrata za njim i duboko uzdahne. Pitala se da li je ovo nešto što joj je stvarno potrebno u životu? Sa Dejanom je lakše, ali je zabranjeno. Poljubac sa Andrejem se takođe osećao toliko dobrim, ali isto toliko i neispravnim. Nije bila svesna situacije u koju je sebe dovela i toga da ga više ne može u oči pogledati. Pobogu, kao da je prvi put poljubila muškarca. Ali ovo je prvi put da je poljubila muškarca kojem je podstanarka!

-U redu, šta je ono trebalo da znači?  -okrene se i pogleda ga.

-Šta to?  -upita.

-Da li je i dalje tu? Plavuša...?  -odgovori pitanjem i uputi se ka Andrejevoj sobi, no on je sustigne i stane ispred nje.

-Nije tu. Otišla je.

Elena je samo zakolutala očima i odaljila se.

-Ne veruješ mi? Trebala bi. Elena trebala bi makar jednom da mi poveruješ!  -kaže i otvori vrata svoje sobe koja je bila prazna.

-Dobro. Ako želiš da ti verujem onda ćeš morati da budeš iskren sa mnom.

-Ja sam uvek iskren.

-Zašto si to uradio?  -upita i prekrsti rukama.

-Šta sam sada uradio? 

-Oh, Andrej prestani s tim.  -mizerno ga pogleda.  -Zašto si baš morao da dovedeš onu plavušu i sa njom vodiš ljubav, dok si pritom znao da je Dejan sa mnom u sobi pored?

-Ne znam o čemu pričaš.

-O i te kako znaš.  -rekla je i okrenula se.

-Dobro, stani. Znam, možda sam malo bio ljut na tebe.

-Ali zbog čega pobogu?

-Nebitno je. I sam ne znam razlog.

-Mislila sam da ćemo biti iskreni.

-Dobro. Pričali smo o prošloj noći i onda se on pojavio, a Ti si ga odvela u svoju sobu. Mislim o čemu sam drugo mogao da razmišljam u tom trenutku?!  -vikne i pokaže svoju ljubomoru.

-Ne misliš valjda...  -razočarano prošaputa.  -Ovo je previše. Danas ću spakovati svoje stvari i otići. Snaći ću se već nekako, ali ovo više ne ide.

-O čemu pričaš?

-Ne mogu više da živim ovde.  -izgovori i u tom trenutku čuje zvono na vratima.  -Ko li je sad...

-Iznenađenje, drugarice!  -Marko vikne i raširi ruke kako bi je zagrlio, dok Darko u rukama drži flašu šampanjca i posmatra Andreja sa osmehom na licu.

Ušli su i opustili se u trpezariji. Njihov neočekivani dolazak uznemirio je Elenu i Andreja, ali šta su drugo mogli da urade. Poslužili su ih dok je Elena naručila neku "otmenu" hranu iz restorana koja je ubrzo bila kod njih. Sedeli su i slušali Markove viceve koji uopšte nisu bili smešni, ali Elena i Andrej kao njihovi najbolji prijatelji smejali su se i dali im utisak da su interesantni. Bože, koliko ih samo nije gotivila. Njihovo zabadanje nosa u svaku situaciju smetalo joj je najviše od svih ostalih mana koji je ovaj zaljubljeni par imao.

-Ljubavi, možeš li mi doneti još jednu čašu ovog divnog vina, baš mi se dopada.  -Marko se nasmeje i pruži Eleni čašu.

-Naravno, odmah.  -osmehne se i ustane ne primetivši da je Andrej pošao za njom.

Izašla je iz trpezarije i zamišljeno se uputila ka kuhinji kada ju je Andrej prestigao i čvrsto uhvatio za ruke dok ju je slepio za jedan zid.

-Šta radiš to?!  -širom otvorenih očiju ga upita.

-Da li stvarno planiraš da me ostaviš...?  -upita je i duboko se zagleda u njene oči.

-Andrej... Ne mogu više živeti ovde, a i uostalom i tebi je potreban prostor i privatnost.

-Elena, ne ostavljaj me.  -odlučno kaže i približi joj se.

-Andrej, molim te. Videće nas i ko zna šta će pomisliti...  -okrene glavu kada oseti njegov dah previše blizu.

-Nije me briga. Elena, drago mi je da ono od sinoć nisam zaboravio i drago mi je da si mi ušla u život i zato, molim te, ostani.

-Ne, Andrej.

-Elena, molim te. Pruži mi još jednu jebenu šansu!  -vikne i primeti kako Elena odmah pogleda oko sebe u nadi da ih nisu čuli. Andreja to iznervira, te joj rukama okrene glavu ka njemu. Pogleda je još jednom te silovito spusti svoje usne na njene. Uzvratila mu je svaki poljubac. Koliko god je bila protiv svega ovoga, uzvratila mu je, a to mu je sada bilo kristalno jasno. Između njih postoje varnice i to ne bilo kakve.