Savršena igračka 🔚

Prolog

Irina

Budi savršena.

Ulazim u prostoriju u kojoj moj divni otac, Rade, održava sastanke. Prvi put me predstavljaju nekom, a ja pojma nemam zašto. Tu je moja majka, Ana, i brat Đorđe.

Sedam pored njih i nakon što sam sela ulazi jednan čovek mislim da je godište mog oca i jedna žena koja je možda mlađa od moje majke, a za njima ulazi dečko. On je mlad. Nakon njih ulazi Rade i zatvara vrata.

- Okupili smo se ovde kako bi se obavio dogovor oko svega. - obraća se svima nama.

Koji bre dogovor?

- Da sklopimo dugo očekivano primirije. - kaže nepoznat čovek.

Onaj dečko ustaje uspravno. Nosi crnu, usku majicu kratkih rukava koja mu jasno ocrtava bicepse i crne farmerke. Kosa mu je crna, malo duža i šiške su mu zaglađene na desnu stranu. Jedino što nije crno na njemu su oči. Njegove oči su plave kao vedro nebo. Nos mu je prav, a vilica četvrtasta.
Pruža mi ruku.

Namrštim se, ne znajući šta se dešava.

- Ja sam Uroš Pavković.

- Irina.

- Ovo je moj otac Marko i moja majka Jana. Gospodine Rade.

Okrene se ka Radu.

Došao sam da tražim ruku vaše ćerke. - kaže odlučno.

- Molim?! - viknem iznenađeno, a on se namršti.

Ana me cimne i vidim Rada kako me gleda.

- O izvinite, ja sam i dalje u šoku pa zato. - brzo slažem.

- U redu je mila. - kaže njegova majka.

- Ja vam dajem ruku svoje ćerke. - kaže Rade

Zbunjena sam. Udajem se? Ne kapiram. Rade me je dao. Znala sam da me nije voleo, a znala sam i da će da me natera da se udam za nekog za koga on hoće, ali nisam mislila da će biti ovako brzo. 

Posluga ulazi i donosi neku kutijicu, ja sam u šoku i oči su mi već crvene. Zatrepćem da bih oterala suze.

Budi savršena.

Ustajem i Uroš hvata moju drhtavu ruku. Trudim se da ne drhtim, ali ne mogu. Iz kutije vadi prsten sa dijamantom veličine jajeta i stavlja mi na domali prst. Gledam u prsten i ne mogu da verujem. Rođena porodica me je prodala i što je najgore niko mi nije rekao za ovo, a očigledno su svi znali. Grizem usnu sa ne bih vrisnula.

Budi savršena.

Sada ja uzimam drugi prsten koji je od zlata, toliko jednostavan i drteći, zamagljenog vida stavljam mu na domali prst.

- Ovo je početak jednog lepog prijateljstva. Ostavili smo ratne sekire u prošlosti. Bili smo u ratu samo dva meseca, a pretrpeli smo prevelike gubitke. Vreme je da se to završi. - kaže moja majka

- Tako je. - rekoše svi u glas.

- A sada, pripremili smo večeru u čast veridbe i primirija.

A znači tako. Radu je bilo potrebno samo dva meseca da me proda. Stisnem šaku u pesnicu i jače zagrizem usnu.

- Izvinite me na 5 minuta. - kažem pokušavajući da ne zaplačem i odem u sobu.

Vid mi je zamagljen od suza. Ne mogu da izdržim. Tako se sve brzo desilo.

Nova priča je tu!
Nadam se da će vam se svideti.
Ovaj deo je malo kraći ali ne brinite se biće dužih❤️

Vaša Emotivnaaa