Savršena igračka 🔚

5

Uroš

Teško otvaram oči.

Moja glava. Gde sam ja to?

Pored mene neke dve devojke.

Au jebote! Jao svadba! U pičku materinu!

Brzo ustajem navlačim odeću od sinoć i pičim u vilu. Uvučem ruke u džep i osetim neki metal.

Ma šta je ovo?

Izvadim iz džepa, kad ono verenički prsten. Verovatno sam ga skinuo. Dobro je tu je. Bukvalno se ne sećam ničeg od sinoć. Svadbe se sećam, ali ne sećam se šta je bilo kad sam otišao. Ulazim u vilu, radnici samo gledaju, boli me kurac. Ulazim u svoju sobu, kad neko kuca na vrata.

- Da?!

- Gospodine vaša žena je sinoć došla, spava u sobi na drugom spratu.

Podignem obrvu u čudu.

- Rekla je da neće da spava u vašoj sobi bez vas.

- Aha. Dobro. Možeš ići.

Znači neće bez mene.

Okupam se, obučem nešto laganije i odem da vidim šta radi moja žena i da joj kažem pravila.

Ulazim u sobu. Kofer joj je otvoren, ali preko njega je stavila venčanicu. Bila je neverovatno sexy u njoj. Čak sam se malo i napalio dok smo plesali. Pogledam na krevet na kojem je ona. Spava. Odlučim da je pustim da spava, zatvorim vrata, odem u svoju sobu i zaspim.
Nakon nekoliko sati me alarm probudi. Siđem u trpezariju da jedem.

- Zašto doručak nije postavljen? - pitam ženu koja radi za mene.

- Gospođa je htela da doručkuje napolju, gospodine.

Namrštim se i izađem napolje. Ona sedi ispod baldahima i nešto priča na telefon i smeje se.

Odem do nje i sednem, a ona prekine vezu.

- Dobro jutro. - kaže mi

- Dobro jutro. - kažem kratko.

Jedemo u tišini, sve dok ne odlučim da prekinem to.

- E ovako ženo.

Uspravi se i pogleda me u oči.

- Ovde postoje pravila. Ne pitaš me gde sam, zašto sam, zašto nisam i tako dalje. Tebe to ne zanima. Ne možeš da me varaš. Ne možeš da mi remetiš red i mir. Ne možeš da mi pomeraš jelo iz trpezarije samo da bi ti sedela i kuvala se napolju i moraš da spavaš da mnom.

- Molim?! - iznenadi se.

- To što si čula. Nećemo se jebati, ne nadaj se tome u skorije vreme. - brecnem se.

Čekaj šta?! Jel ona to upravo odahnula?!

- Jesi li razumela ostala pravila?

- Jesam. - odgovori kratko.

- Ja sutra idem na poslovni put. Neću biti tu neko vreme.

Očekujem sad sa će da me ispituje, ali ona samo klimne glavom. Dobra devojka.

- Nego, kako se zoveš, zaboravio sam?

Izvije obrvu. Namerno to radim, želim da zna da sem deteta koje ću joj napraviti u nekom dobu, nećemo imati ništa zajedničko.

- Irina. Ti?

- Molim?!

- Pa pitao si me kako se zovem, pa ja sad pitam tebe.