Savršena igračka 🔚

22

Irina

- Da, lutko ja sam. - odgovara tako mirno.

- Šta? Šta sve ovo treba da znači? - pitam zbunjena i već uplakana.

- Zbog tebe mi je tvoj muž napravio pakao od života, pa sam onda odlučio da ja njemu to isto napravim, samo još gore. - kaže ponosno.

- Pakao?

- Jebeno me je pretukao, zatim me je proterao iz jebenog grada i nigde, ali baš nigde nisam mogao da se zaposlim. Sve mi je ukinuo. Ali sada ću ja sve njemu da ukinem. - zagleda se kroz prozor.

- A ukinuću mu to... - stavlja ruku na moj stomak.

- A onda i tebe.

Trebalo mi je nekoliko trenutaka da skontam.

- Čekaj, kako?... Ti! Ti si namestio sve! Kovertu, pisamce, slike...

- Naravno. Pratio sam ga i moram priznati pomislio sam da te vara, ali onda kako sam ga pratio tako sam skontao da te ne vara. Ali to je tako dobro ispalo. A ti si tako naivna da svemu poveruješ. A onda sam i tebe malo pratio i naravno primetio sam promene na tvom telu. Znao sam odmah o čemu se radi, a ti si tek danas saznala. Sve se tako dobro poklopilo da sam samo trebao da zapalim šibicu. I vualaa! - kaže sa osmehom.

- Ubiće te. - uspem samo da kažem kroz zube.

Saznanje da sam stvarno naivna i da sam optužila muža za varanje ne znajući o čemu se radi i ne dopuštajući mu da mi objasni će mene da ubije, a ne Petar.
Krene da kaže još nešto, ali mu zazvoni telefon izađe ali čujem da priča na nekom drugom jeziku. Mislim da je nemački.

Šta?

- Ah, ja bih te rado mučio, ali dolaze moji vrlo dobri prijatelji da te posete. - namigne mi i vrati mi povez na oči.

- Gade!!! Do pre par meseci si me voleo!!!

- Ah, ti i dalje ne kontaš! - iznervirano podvikne.

- Sve je bilo namešteno! Nikada te nisam voleo! Morao sam da te trpim. Prvi plan je bio da te tada otmem, ali kako si me iznenadila, to je propalo. - rekao je sa dozom mržnje.

- Mrzim te, gade!!!

- Da, da. Ajde sad ćuti. - reče i nalepi mi traku preko usana i poljubi me u čelo, a ja se trznem.

Čujem vrata kako se otvaraju i zatvaraju i tad sam znala da sam sama. Ne znam koliko sam ovde. Nemam pojam o vremenu. Znam da sam gladna i žedna, i da me sve boli.

Dišem jedva, kroz nos. Pokušavala sam satima, bar ja tako mislim, da se oslobodim, ali me je kreten toliko stegao da ne može ni malo da popusti.

U jednom trenutku opet čujem otvaranje teških vrata, a pozom zatvaranje. Neko mi skida povez sa očiju.

- Irina, Irina, Irina. - kaže čovek dubokog glasa sa naglaskom na r.

Povežem končiće.

On je nemac.

Petar sarađuje sa njim.

Vidim u ruci ima nož.

Gotovo je.

Noge su mi se odsekle. Sva sam utrnula.
Prilazi ka meni.

- Sada ću ti skinuti traku sa usana, ali da ćutiš. Dogvoreno?

Klimnem glavom i on skide grubo traku, a meni usne zabride. Progutam knedlu.

Umreću sad. Uroše, volim te, izvini.

Suze kreću.

- Znaš li gde je Uroš? - kaže grubo.

- Ne.

- A ne?

Odmahnem glavom.

Uzme nož i tako brzo me poseče po obrazu.

- Jesi li sigurna?

- Jesam. Molim vas! Ništa ne znam! Nikada mi ništa o poslu ne priča! - izgovaram brzo uplakana.

- Hm... Da, to mu je pametno.

- Molim te! Pusti me!

- A ne, ne, ne ide to tako. - kaže osmehnuto.

- Prvo. To. - pokaže rukom na moj stomak.

- Ne, ne, ne! Molim Vas! - uhvatim se za stomak.

- Tako će tvoj muž najviše patiti.

- Ne! Ne! Ne razumete! On ne zna! Ne zna da sam trudna! Nemojte molim vas!

- Aaah, to je još bolje. Snimaću te.

- Ti si bolestan!!!

- A tvoj muž nije?! Krvoločno mi je ubio brata i celu firmu! A sad ću sve da mu naplatim! Ovo sam dugo pripremao. - nožem mi prelazi preko vrata i poseče me kod ključne kosti.

Trpim. Boli me, ali ne želim da vrištim, ali me suze odaju.

- Pitam te poslednji put. Gde je Uroš?!

Znam da je kod Ilije. Imam neki osećaj, jer uvek je kod njega kad se tako posvađamo.

- Ja ti poslednji put kažem da ne znam! Posvađali smo se i otišao je! - brecnem se.

- Ha! Još bolje!

Sranje.

Uzima telefon, priča nešto na nemačkom i nakon par minuta ulaze ljudi. Ljudi u belim mantilima.

O ne! Ne! Ne!

- Zar ćete ubiti nevinu nerođenu dušu? - upitam ga prekorno.

- Nije mi nikakav problem da ubijem nečega čega još nema. - odbrusi hladnokrvno.

- Dok oni sve pripreme ti i ja ćemo još malo da se igramo... A posle... Ćeš biti moja savršena igračka. - kaže mračno sa osmehom na licu.

Doktori ulaze u sobu pored, a ja se gušim u sopstenim suzama i u sopstvenom bolu.

Udarao me i sekao. Pokušala sam stomak koliko toliko da zaštitim od njegovih udaraca, ali od posekotina nisam mogla. Isekao mi je unutrašnjost butine, prelazio mi je nožem preko grudi i što je najgore svoju prljavu ruku i prste je ubacio u mene, a slobodnu rukom mi je lupao šamare.

- Uživaj sad lutko, posle neću biti nežan.

Nisam mogla ništa drugo, nego da plačem.

Izvadio je prste iz mene, odvezao me i odveo me u sobu gde su otišli doktori.

Želim da umrem.

Uhvatim se za stomak, ali me manijak baci na krevet i veže me. Prvo mi je ruke vezao a onda noge. Raširio mi je noge, zatim i njih vezao i na kraju je prstima prešao preko mojih gaćica.

Trznem se.

- Sklanjaj se gade! - prosikćem.

- Kasnije si moja. - kaže cinično i ode.

- Molim Vas, nemojte. - tužno cvilim doktorima.

- Gospođo mi samo obavljamo svoj posao. - kaže doktor hladno.

Počela sam da se bacakam, koliko sam mogla, i da vrištim, a onda sam osetila masku na licu.

Tada sam mogla samo da osetim poslednju suzu na mom licu.

Volim te Uroše. Volim te moja nerođena bebo. Oprostite mi.

I u jednom trenutku sam u pozadini čula glasnu buku, pucnjeve, vrištanje i dozivanje mog imena. Pokušala sam da se suzdržim da čujem šta se dešava, ali bila sam tako umorna.