Savršena igračka 🔚

26

Irina

Budim se i osećam da me sve boli. Otvorim oči i pogledam po prostoriji. Sve je belo. 

Opet sam završila u bolnici.

Osetim nečiji dodir. Znala sam odmah da je Urošev.

Ali isto tako sam u jednom trenutku osetila neku veliku prazninu u sebi.

- Uroše! - budi se i kako me je video, tako se nasmejao.

- Uroše! Gde je beba?! - uspaničim se.

Urošev osmeh je u tom trenutku ispario i ja sam znala. Izgubila sam dete.

- Doktori su jedva i tebe spasili. - kaže Uroš sažaljivo.

Samo klimnem glavom.

- Jel te boli šta?

- Celo telo, ali dobro sam. - nasmešim se.

- Izvini za sve. Za to što sam te uvek odgurivao od sebe, što sam dozvolio da ti se ovo desi i što sam apsolutna morončina.

- Nisi ti kriv. Ja sam kriva jer ti nisam verovala. Ono je čak mogao biti fotošop i ja bih opet poverovala. Žao mi je što nisam imala poverenja u tebe.

- Volim te.

- I ja tebe. Ovaj što se tiče deteta...

- Znam. Htela si da abortiraš. - prekida me.

- Da, ali sam tamo skontala da zapravo nisam želela. Nisam toliko tužna jer da se sve ovo nije desilo ja bih svakako abortirala, ali moja poenta je da želim decu sa tobom.

- Ja želim sve sa tobom. Dom, porodicu, ljubav, sve, sve. - rekao je i poljubio me

- A što se tiče deteta lako ćemo mi to. - namignuo mi je šmekerski i ja sam se nasmejala.

Ušao je doktor, obavio analize i dao mi otpusnicu. Stigla sam kući i od tog trenutka sam znala da će se sve promeniti na bolje. Nadala sam se tome. Nadala sam se srećnim vremenima.

Pređašnja dešavanja će naravno ostaviti posledice, ali izboriću se. Želim da se izborim za Uroša, za svoju porodicu, za sreću.

Narednih dana, Uroš me je čuvao kao kap vode na dlanu. Ja sam samo ležala. I jedno veče sam odlučila da nastavim sa svojim iznenađenjem koje nije uspeo da dobije prošli put. Obukla sam onaj seksi donji veš, što sam onda nosila kad smo se posvađali i obukla sam još neke seksi stvari.

Uzela sam viski i čekala ga na krevetu. Ovog puta nisam dugo čekala i ovog puta je on ušao u sobu i đavolski se nasmejao, a to me je napalilo.

- Sedi ovamo na fotelju. - skinem mu jaknu i postavim ga da sedne na fotelju.

- A igramo se?

- Aa sad ćuti i samo gledaj i uživaj. - nasula sam mu viski u čašu.

Stala sam iza fotelje i krenula da ga masiram. Zatim sam stala i skidajući seksi majicu sam došla do njega, pa sam se ponovo vratila nazad i nastavila da ga masiram zatim sam opet stala i stala ispred njega skidajući svoju suknju.

Onda sam ostala samo u onom seksi belom donjem vešu. Čučnula sam i otkopčala mu farmerke i uzela sam njegov ud i obrađivala. Uživao je. Zatim sam ustala, uzela bocu viskija i stala kod kreveta.

- Dođi. - hipnotisano ustaje, sluša me kao kuče.

Skidam gornji deo i polivam se polako viskijem. Malo po malo. Skidam donji deo. I polijem noge viskijem, a zatim ja uzmem tri, četiri gutljaja i poljubim ga.

Pohotno ljubeći ga, skidam mu svu odeću. On me baca na krevet i liže. Liže svaki deo koji sam polila viskijem dok mi rukom masira grudi. Zatim prelazi na noge, liže ih a dva prsta gura u mene.

- Aah. - otme mi se.

Svoj jezik gura u mene, dok je njegova ruka na mojim grudima.

- Jebeno si tako dobra. - tim rečima je ušao u mene, a ja sam zavrištala od uživanja.

Menjali smo poze, kretali smo se u ritmu sve dok nismo oboje osetili to olakšanje.

- Volim te. - izgovara zadihano.

- Volim i ja tebe.

Zadihani i zagrljeni smo ubrzo zaspali.

Nakon par nedelja sam krenula redovno na fakultet i mogu reći da sam prezadovoljna. Ne gledaju me kao Boga i ne plaše me se. Potpuno sam normalan student. Nemam sve desetke. Provuče se nekad devetka ili osmica, ali to mi je super, jer znam da me ocenjuju onako kako zaslužujem.

Imam prijatelje sa fakulteta i imam Marinu i naravno muža. Jednom rečiju imam život. Uroš i ja radimo na bebi. Rekli su mi da će trudnoća biti rizična, ali odlučila sam da želim da se borim. Marina i Aleksa imaju dete na putu. Već je u petom mesecu.

Nekad se rastužim misleći da bih ja već imala dete i da bih već radila na drugom, ali  trudim se da ne razmišljam mnogo o tome. Sa mojom porodicom nisam u kontaktu. Uroš jeste ali samo kada je vezano za posao. Uskoro ćemo imati svoju sopstevnu porodicu i odlučili smo da ne želimo da im život bude toksičan i crn kao nama što je bio.

Uroš i ja se iz dana u dan sve više i više volimo. Govorimo jedno drugom sve, i što je vezano za posao takođe. Odlučili smo se na zajednički život bez tajni da bismo zaista bili srećni. Radimo konstantno na našem odnosu i zadovoljna sam kako se to odvija.