Savršena igračka 🔚

4

Irina

Naravno da je moja majka zakupila salu u najskupljem i najpopularnijem hotelu. Prvo ulazi Uroš, pa za njim ja, pa naše porodice i kumovi. Čujem kako Jana hvali moju majku za odabir hotela i sale. Silazim niz stepenice i pogledam salu.

Prevelika je i previše kič za moj ukus, ali ko sam ja da se protivim?

Ima dosta stolova, koji su pravougaonog oblika. Naš sto je skroz na kraju. Na svakom stolu su visoki stalci sa svećama i visoke vaze sa buketom belih i crvenih ruža, tanjiri su beli ukrašeni zlatnim šarama, a pribor za jelo je od najskupljeg escajga. Stolice su bele boje, takođe ukrašene zlatnim šarama.

Gosti su već počeli da dolaze. Svi nam čestitaju i grlimo se i ljubimo se, u obraz naravno. Obrazi su im uprljani, pa moram da krijem svoje gađenje. Svi su srećni, ali garantujem da moraju, jer sada gledaju u dve najmoćnije porodice.
Toliko su dvolični da mi je muka. Pola ovih ljudi je verovatno pre dolaska prerezalo nekom grkljan. Uprljani su do guše krvlju i njima to ne predstavlja problem.

A ja komentarišem njih, a udajem se za najgoreg i najkrvoločnijeg.

Ubrzo su svi gosti stigli. Nema ni jednog praznog mesta. Svi su došli. Deca se već vijaju, igraju i zabavljaju, kao i odrasli. Samo odrasli pričaju sa ljudima kao sa braćom rođenom, ali znam da samo čekaju kad će neko da pogreši, da mogu komotno da ga ubiju.

Uroš i ja krenemo sa obilazimo stolove, da bismo malo popričali sa svakim od njih. Nakon nekog vremena su konobari počeli da donose jelo i ja sam morala da sednem za naš sto, jer sam umorna, a i Uroš je seo, ni on ne može više.

Za našim stolom sedimo Uroš i ja, naše porodice i kumovi. Do mene sedi moja kuma koju još ne poznajem, pa sam odlučila da joj se obratim. Mlada je, verovatno mojih godina. Obukla je tamno plavu, dugu haljinu i vezala kosu u punđu.

- Volela bih da upoznam svoju kumu, koju vidim prvi put u životu. - kažem šaljivo

Ona se nasmeje.

- I ja bih volela da upoznam mladu kojoj ću biti kuma. Anđela. - pruža mi ruku.

Nasmejem se, ovog puta iskreno.

- Irina.

- Znam sve. - kaže sa razumevanjem.

Uhvati me za ruku.

- Znam kako ti je. I ja sam se udala isto kao i ti. Ja ne volim svog muža. - kaže i spusti pogled.

Sad ja uhvatim nju za ruku.

- Želim da znaš da ako bilo šta treba, tu sam.

Stegne mi ruku i zagrli me i ja zagrlim nju.

Postoji neko ko je prošao već kroz sve ovo. Postoji neko ko me razume.

U tom trenutku čujem nekog kako me viče.

- Snajka!

Okrenem se ka Marku, ali on priča sa Janom.

- Snajka! - opet me neko viče.

Okrenem se i ugledam Uroševog kuma.

- Eej! - doviknem.

Prilazi mi.

- Ilija. - kaže

- Irina.

- Kako ti se sviđa moj brat. - pokaže glavom ka Urošu koji sedi do mene i smeje se.

- Okej je. - slažem.

Nije okej. Nikako nije okej, radi sve ovo, a može da prekine.

Ilija podigne obrvu.