Pogrešan broj ☏

1.6

/nemam komentar.Izvinite na greškama/

H a r o d i t a

„Nemoguće" prošaputa tiho.Kad se najmanje nadao ona je tu.Pored njega sa šugavim osmehom, njegova neznanka.A onda shvati da je to ista devojka koja mu je izjavila ljubav pre par sati ne baš  isto onako kao kad su se prvi put čuli ali ipak mu je izjavila ljubav. „Šta ti tražiš ovde?"

„Šta se sa tobom?" odgovorila mu je pitanjem.Harry samo spusti pogled ne govorivši ništa „ostavila te je" predpostavi.

„Bio sam glup" posramio se. „Mislio sa da će sve biti kao pre.Ona i ja.."

„Nisi mogao da znaš" utešno stavi ruku na njegovo rame. „Izvini za ono preko telefona" brzo je promenila temu „a.hm, bila sam malo iznervirana i nisam znala šta pričam i.." nije znala više kako da ga slaže.Pogledavši bolji njega srce bi joj kucalo sto na sat, nije normalno disala.Njegove oči su je dovodile do ludila, a tek te punačke usnice koje je htela na svojima, pa čak i ti maleni krugovi ispod njegovih očiju izgledali su previše dobro na njemu.

„Ne osećaš ništa prema meni?" izustio je sa malom dozom razočarenja.Njene krupne okice više nisu gledale njegove nego u svoje čipkane baletanke.

„Ne znam" ovo je poslednja laž za ovo veče.Dobro je znala šta želi ali bojala  se.Bojala se samoće i toga da će biti odbačena.Ujedno bojala se neuzvraćene ljubavi.

Skrivala je pogled, nije ga želela pogledati, pa je on pomalo nepristojno pitao ; - „Šta tražiš ovde Afrodita?"

Iznenadila se na njegov neprijatan ton.I po prvi put se pitala šta on oseća.Nekoliko sekundi kasnije on nastavi istim tonom; - „Oh, nemoj reći da je ovo slučajnost.Ti si me pratila zar ne?Zašto me uhodiš?Mi se čak ni ne poznajemo, mi.." Ona ga prekida pre nego što ovaj razgovor izmakne kontroli „Harold, trebam da se nađem sa nekim ovde" jednostavno reče.

„Sad i ti imaš spoj?" rukom makne pramen kose u stranu „Nadam se da će tvoj ispasti bolje nego moj.Srećno." lagano je ustao.Dugo je sedeo, noge su mu se gotovo ukočile pa ih je malo protegao i krenuo ka izlazu.

„Nemoj da ideš" mahinalno ga je uhvatila za lakat. „Želim da budeš ovde" samo istinu.Večeras.

Okrenuo se prema njoj.Pogleda  u njene oči koje su mu pokazivale koliko ga treba sada ali primoran je da pita ; -„Zašto?"

Želim da gledam te prelepe zelene bisere, dugačku kosu koja leprša na sve strane, prelepe blistave zube kako se razvlače u najlepši osmeh.Želim te. „Pravi mi društvo dok ne dođe pozvani" jednostavno reče.

Harold se nekoliko sekundi predomišljao ali na kraju je promrmljao jedno 'uredu' te se opet vratio na klupicu.Ona se smesti pored te kraičkom oka pogleda u njega.

„Znao sam da si ono bila ti" prekine neprijatnu tišinu.Neki čudan osećaj mu je govorio da je to ona.

„Šta?" pita zbunjeno igrajući se sa prstima.

„U kafiću" ona se glasno nasmeja „Ti si bio onaj na koga sam se pošteno izderala?" pita kroz smeh, on samo klimne glavom smejućise sa njom

„Šta si tražio u kafiću za žene?" skupi obrve.Tada je toliko veoma iznervirana pa verovatno nije ni gledala kome upućuje proste reči i na koga se dere.

„Moj.." hteo je da završi rečenicu ali nečiji glas ga prekinu „Afrodita nemam puno vremena, šta želiš?" oboje se okrenu ka dečku njihovih godina.

Harold je nekoliko trenutaka bio zbunjen, znao je ovog dečka. „Nalaziš se sa dečkom svoje drugarice?" šokantno je upita.