Pogrešan broj ☏

0.0

Napomena: ovo je moja prva ' normalna' priča i nedostaje mnogo toga. 

Prolog  

"Pa hajde."

Stefania joj je dodavala telefon. „Zaljubljena si u njega čitave dve godine, kad već ne možeš da mu kažeš uživo, pa hajde onda telefonom."Afrodita je uzdahnula, nije htela da ga zove. Tim pozivom može da izgubi I ono malo što je imala sa njim..

"Čoveče, znaš kako kažu, Afrodita boginja ljubavi bla, bla. Možda ti se posreći. Af, to je samo jedan poziv nije smak sveta..Ne možeš ovako doveka." Stefania je gubila strpljenje, znala je da od toga neće biti ništa, Kris, najveći kreten u školi, a ona nežna i krhka devojka..To ne svejeno bi izašlo na dobro, vreme je da se to završi.

"N-ne mogu, ja to." Odgovorila joj je dok joj je donja usnica podrhtavala. Afrodita je želela da zna da li je i on osetio nešto kada bi im se pogledi sreli, želela je da zna da li ju je on nekada krišom pogledao, ali tako se bojala.

 "Af, nemaš šta da izgubiš, ovo će ti samo otvoriti oči.. Znaćeš na čemu si." Progovorila je Stef podignutim tonom. Afrodita je samo odmahnula glavim, gladajući u svoje nove čizmice, htela je da radi bilo šta osim da priča o ovome.

"Šta imamo sutra za domaći?" Pitala je sa osmehom, nadajući se da će Stef prestati da je ubeđuje.  

"Znaš Afrodita, ja nemam vremena za ovo." Rekla joj je dok se okretala na petama I izašla iz sobe, ostavljajući drugaricu samo sa svojim mislima..

Da li uraditi to ili ne?

 "Uradiću to. Šta mogu da izgubim...." Šapnula je te nastavila  "...osim njega." Dohvatila je telefon sa stolića, gde ga je Stef ostavila I ukucala broj, ali nije znala da će se kasnije kajati zbog toga...

Šta mislite o ovome?Komentar?Vote?