Pogrešan broj ☏

1.1

[NEMA VEZE SA SPARTAKOM NASTAVAK phaha]

A f
Šetala je pustim ulicama.Sama.

Nije je nazvao.Telefon mu je idalje isključen.Ali ona ga je uporno zvala -: Ostavite poruku posle zvučnog signala PIP

-Da li si se ikada osećao usamljeno u ovolikom gradu?I pored toliko ljudi osećaš se kao da ne pripadaš ovde, ovom svetu uopšte?- rekla je tiho te nastavila da šuta maleni kamenčić stazom -Ne znam koja je ovo tačno poruka koju sam ti ostavila bližim se stotoj.A ti Harold verovarno znaš koje, pa ako je moguće nazovi me. Sigurno nešto nije uredu čim se ne javljaš ovoliko dugo, saslušaću sve do poslednjeg detalja, samo nazovi-

Već je pao mrak, a ona je pravila već osmi krug oko svog naselja.Glava joj je bila prepuna stvari koje je ubijaju i to nije mogla da podnese, treba joj neko ko će da je sasluša, da joj kaže šta da radi sa svojim životom.

Ljudi kada bi pogledali tu, na izgled, srećnu devojku mislili bi da nema problema, da joj je život savršen ali bilo je baš suprotno.Sa svojih sedamnaest nije doživela skoro ništa, svaki dan joj je bio isti, dosadan i naporan.Majka joj puno radi pa nema vremena da joj posveti pažnju, a šta će ona u praznoj kući?

Trebao joj je neko ko bi je čuvao kao oči u glavi, ko bi uvek bio tu, kome ne bi smetale njene mane, neko ko bi voleo vrline i njen pomalo glup osmeh, neko ko bi je uštinuo za obraze svaki put kad se nesvesno zacrveni..Očajnički joj je bio potreban neko.

Iz misli je probudi nečiji glas.Muški glas.

„Šta tako lepa devojka traži sama u..." pogledao je na ručni sat te nastavio :- „u pola 12" reče te se zlobno nasmeja.

H a r o l d

„Ne može biti" tiho je izustio. „Kako se to desilo?"

„Thom'ova žurak.Petak uveče.Pijani srednjoškolci.Kako da ne dođe do toga?" izustio je Zoom očajno „Previše alkohola.Ali znaš šta je najgore?Ja se ne sećam ničega Harry"

Oklevao je ali je ipak pitao: -„A ona?"

„Ni ona se ne seća.Samo sam se probudio u nepoznatoj kući, sobi i krevetu..sa njom."

„Kako onda znaš da ste.." prekinuo ga je Zoom „Bilo je očigledno, bilo je svačega u sobi i ispod kreveta..Ne bih da dajem detaljni izveštaj" rekao je zgroženo.Puno toga nije pomenuo, kao naprimer da su bili skroz bez odeće i da su se probudili zagrljeni.

„Tay nije mogla da se pomiri sa tim da te je prevarila i zato se završila vaša ljubavna priča" smestio je prste u krilo te se počeo igrati sa njima. „Ona mi se čak ni ne sviđa, bila je tvoja.Starno mi je žao, da sam bio pri svesti nikad to nebi uradio, znaš to zar ne?" Harry nije ništa odgovorio samo je ispustio nešto nalik uzdahu.

„Hteo sam ranije da ti kažem, ali rekoh 'Naći ćeš nekog, prebolećeš je brzo' ali nije bilo tako..Patiš za njom i žao mi je zbog toga" Zoom je posle toga pokušao da izbegava Harry'ja ali kada je on počeo da sumnja da nešto nije uredu opet se sve vratilo na staro.Nije hteo da posumnja.Sam sebi je bio jadan.

„Ne patim" laž. „Našao sam ja nekog" Zoom ga je pogledao podignuvši obrvu.

„Pa ko je ona?" bilo mu je lakše što ovo čuje iako mu nije u potpunosti verovao.

Tay, njegova jedina ljubav, njegovo sve. „Afrodita"

Šta mislite?Komentarišite, znači mi♥
I nemojte mi nikad verovati na reč kad vam napišem šta će biti u sledećem nastavku, jer uvek napišem nešto drugo tako daa:)))