Mora da je svemir

lale.

Jedna vaza,
U njoj dve lale,
Tople žute latice,
Modra četiri lista.
Ne brojim
Koliko je prošlo dana,
Koliko ih je puta
Sunce poljubilo,
Koliko su dugo tu.
Jedna vaza,
Dve suve lale,
Suve latice
Suva četiri lista.
Požalila sam se,
Umrle su,
Krhke su,
Vreme je da odu,
Iako ih tužne oči vole.
Htela bih da nisam čula,
Izdaleka,
Iz tvoje sobe:
„Davno ih je nečija ruka ubila“.

(Lepa je i dalje, jedna prazna vaza.)

•

4. 4. 2021.