Mora da je svemir

nesavršena.

Nisam savršena,
Ne pravi čudo od mene.
Spavam dok me ne probude,
Dok dišem sanjam,
Ostavljam krevet u haosu,
Hodam bosa
I spremam se za sopstveni.
U podne,
Ljubim majku za dobro jutro,
I poruku ti šaljem
Da sam bila zauzeta.
Izmislim još poneki izgovor,
Dok spremam irsku kafu
I pijem polovinu rivotrila.
Plačem prečesto
I osećam da me koža
I pod njom sve boli.
Mlađoj sestri dajem savete
Oko fakulteta,
Iako preda mnom stoji
Planina nepročitanih knjiga.
Zaista, nisam čudo,
Moja poezija nije,
Ali ti i dalje pišem
I i dalje uveče pomno slušam
Koliko me voliš
I odgovaram
Da se ovako nesavršeni
Savršeno uklapamo.

Savršeno volimo.

•

Neki avgust i 9. septembar 2021.