Mora da je svemir

ogledalo.

„Videla sam te ranije,
U paragrafima drevnih zapisa,
Između njih,
Na obrisima slova,
Gde dve tačke zahtevaju spajanje.
Baš kao i sada,
Mada manje očigledno,
Tamo nosiš moje ime,
Prezireš ga,
Brišeš,
Ne ponosiš se njime.
Razumem te,
Ali mrzim sve što jesi
I sve što si bila.
Budućnost izostavljam
Jer za tebe je kratka.
Odavno padaš sa litice,
I dok ti vetar šamara obraze
Čekaš tlo koje ćeš
Prigrliti dušom i telom.
Prezirem te.
To kako se smeješ
Kao da te ništa ne boli,
A pre minut si ostavila
Par rezova na koži.

I nikad neću pobeći
Od tebe...“

Često čitaju
O devojci
Koja se nije volela;
Govore i svaki put
Izostave da se
U krevet večnog sna,
Po završetku pesme,
Te večeri odvela.

•

24. 10. 2021.