Mora da je svemir

posledice svemira.

Veruj mi na reč,
Opet ćeš u mom srcu
Izrasti kao stih,
Kao onda kada si me
Pogledom zapalio,
Vanvremenski se nasmejao
I kada je tamo,
Gde se spajaju nebo i zemlja,
Potekla reka sazvežđa.
I dalje će teći,
Postojati i
Sve poplaviti kada nabuja
Posle iskre dodira,
Kao posle nevremena.
Na vrhovima prstiju
Toplina ne nestaje
I moguće je ponovo grliti
Sunčeve pruge
I Mesečeve niti.
Ovih dana me čuvaš
Među dlanovima,
Tamo raste cveće,
I obrazi se maze trepavicama.
Ljubiš mi oči
Jer oči su za ljubljenje,
I sazvežđe nam dobija
Neku jantarnu boju.
I tad si u mom srcu
Izrastao kao stih
I poezija će mi uvek
Znati da je najlepše kad si tu,
Jer naše su zvezdane priče
Takve da, nekako,
Moramo da se sudarimo
I svemirske posledice
Nikad do kraja
Ne pokupimo za sobom.

•

9. 1. 2022.