Mora da je svemir

leto.

Možda nas planete vole,
Svakako,
Više nego ti leto,
Sunce, glavobolje,
I osipe na koži.
Možda nas vole dovoljno,
Jer bih te ipak
Vodila na more
I nadala se osmehu.
Bila bih ti sunce predvečerja
Rasuto po vodi,
I boji tvog irisa.
Potom bih pobegla,
Sela pored tebe
Da zajedno dočekamo
Mesec, tvoj najdraži.
Možda nas planete vole,
Jer bi ipak uživala,
Ponešto od leta volela,
I govorila:
„Samo vidi mesec,
Ima li išta lepše?“
Ne bih govorila mnogo,
Samo jasno i tiho –
Pogled na zvezdanu prašinu
Na tvojim ramenima.
I možda nas planete vole,
Ti voliš mesec,
Ja zvezdani osip na koži.
Bila bi mi sunce zore,
Rasuta po vodi,
I boji mog irisa.
Bilo bi smeha.
Planete nas vole,
Jer si baš ti boja mog svitanja.

Želim da te vodim na more.

•

9. 6. 2021.

Gde god da si, znam da znaš da je za tebe. Jer me uvek nasmeješ. Jer mi uvek ulepšaš dan.