On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 27 •

Mislila sam da ako pobegnem iz Beograda biće mi lakše. Mislila sam da ću time zaboraviti sve probleme i svaku onu bol koju sam doživela. Pobegla sam. Zato što sam kukavica. I nije mi bolje. I ne osećam se da mi je bolje. Pobegla sam zato što nisam imala snage da ostanem i kao žena se borim. Slomila sam se. A svaka me je bol tako bolela. Glumila sam neko ludilo. Hladno srce i nedodirljivu. A zapravo sam samo redjala cigle i pravila zid ispred sebe. Sve dok nisam shvatila da i iza tog zida sam slaba i ranjiva. I eto, luda. Spakovala sam ceo svoj život u par kofera i došla negde gde nikog ne znam. Želela sam beg i novi život. A tako mi nedostaje Beograd. Nedostaje mi moj stan koji je sada prazan i koji skuplja prašinu. Želela sam more. I prijala mi je ova plaža svega nekoliko dana. I prijala mi je ova promena i nova ja. I držala me je euforija zbog novog života i nove mene. I bila sam srećna u nekim trenucima. Ali sada mi je i toga preko glave. Sve više se osećam usamljeno. Veljko se trudi da me što bolje upozna sa mestom i sa svojim društvom.. Ali ja ovde ne pripadam. To nije moje društvo. To nisu ljudi pred kojima mogu da kažem bilo šta. To nisu oni koji će se smejati i pričati da nisam normalna. To su momci iz bogatih kuća, to su momci željni noćnog ludila i devojaka. Ne oni sa kojima mogu da ćutim, da pijem pivo, da se smejem.. To nije ono što sam ostavila u Beogradu. To nije moj život, a ovo nisam ja.

Mislila sam da će mi posao u hotelu značiti, da će mi vreme brže prolaziti, ali ispostavilo se da šta god uradim nije ono što me čini srećnom. . Odsutna sam. Tužna. Čak mi i plaža i ono more deluje tužno. Mariji nisam ništa odgovorila. Jer plašim se ako joj se javim, insistiraće da se vratim. A ne znam ni sama šta više  želim. Pišem joj svake noći poruku, ali sve što napišem izbrišem. Ne znam ni šta bih joj rekla. Verovatno da sam poludela. Fejs sam ugasila. Nemam kontakt, niti želim da ga imam. Ljuta sam na sve. Ljuta sam na sebe. Na svakog muškarca. Na život. Na Beograd. Ljuta sam najviše na njega, što me je tako bedno izdao i ostavio rane koje nikako da zarastu. Ljuta sam što sam zbog te jedne izdaje svoj život upropastila. I da pobegnem na drugu planetu znam da se ništa neće promeniti. I eto, bar znam da sam kukavica. Emotivno još uvek ranjiva. I slomljena..