On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 33 •

Ležali smo na podu u mojoj sobi, zagrljeni. Goli. Uživala sam u svakom njegovom dodiru. U svakom njegovom poljupcu. Telo mi je drhtalo od zadovoljstva. Od želje. Milovala sam ga po obrazu i nisam mogla da prestanem da ga gledam u onom mraku. Njegova ruka i njegov dodir. Ćutali smo i uživali u svakoj sekundi. Noć koja je polako odmicala i jutro koje je sve bliže bilo.

- Znaš nikad se meni Marija nije svidjala. To si bila ti.

- Hoćeš da kažeš da sam ti se dopala onako arogantna?

- Znao sam da nisi takva i da se samo kariješ iza te maske. Imala si neku tugu u očima.

- Valjda se slomljene duše prepoznaju.

- Ali kada sam saznao da si sa Aleksom povukao sam se i ako sam znao da niste jedno za drugog.

- Da, Aleksa. Bila je to letnja avantura koju ću pamtiti.

- Bilo kako bilo, nisam verovati da ćemo na kraju završiti zajedno.

- Iskreno ni ja.

Zaćutali smo. Poljubio me je nežno, dok je rukom pravio pokrete po mom stomaku. Usne su klizile po vratu. Telo koje je gorelo od želje. Svaki njegov dodir me je dovodio do ludila. Želela sam ga. Ljubio me je po vratu, a onda su usne krenula sve niže..

- Nemoj da me mučiš.
- Moram malo, zaslužila si.

I tela koja su se ponovo spojila. Vodili smo ljubav, ne znam po koji put. Jutro koje je svanulo. Tihi uzdasi koji su se mešali. Sunce koje se probijalo kroz spuštene roletne. I san koji me je polako hvatao. Zagrljeni i goli zaspali smo negde pred zoru.. Nikad lepše nisam spavala nego ovog jutra. Pored njega.

                                         ***

Probudila sam se nasmejana. Na trenutak sam mislila da je sve bio san, ali kada je ušao u sobu shvatila sam da ne sanjam. Poljubio me je u čelo za dobro jutro i pružio šolju kafe.

- Jeste da nemamo terasu sa pogledom na more, ali kafa je savršena i bez toga.

Nasmejao je i zagrlio me je. Bio je ćutljiv. Kao da ga nešto muči. Plašila sam se da pitam. Previše je  bilo lepo, da prosto ne želim to da pokvarim. Ali me je kopkala ta njegova odsutnosti. Taj zamišljeni pogled i po koji uzdah.  Otpila sam gutalj kafe pokušavajući da skrenem misli. Sigurno je umoran. Necu da ga pritiskam. Pustiću ga da mi sam kaže šta je u pitanju. Ustala sam da pustim radio. Prišao mi je s' ledja i poljubio me je. Koža mi se naježila od dodira njegovih usana.

- Gledao sam te jutros dok si spavala.

- I jesam ružna kad spavam?

- Najlepša si. Tako nežna.. Tako mila..

- Osećam da te nešto muči?

- Ne želim da te pritiska ili požurijem.. Samo... doneo sam odluku.

- Kakvu odluku?

- Preseliću se u Beograd.

- Samo ako to želiš!

- Želim da budem pored tebe. Da svake noći ovako vodimo ljubav, da ležimo goli i mraku, da se mazimo i uživalo u tišini.. da se budim pored tebe i da pijemo kafu zajedno, da se ljubimo na svakih pet sekundi, da te gledam 24 h, da te volim, da te grlim.. A to ne mogu iz Budve.

- Ali ne želim da svoj život napustiš.. ipak ti je tamo sve.

- A ja ne želim da rizikujem da te izgubim. A isto tako neću od tebe da tražim da sve ovde napustiš i kreneš samnom.

- Ali..

- Nema ali, rešeno je. Ostaje još samo da vidim da li me primaš za cimera?

- Mogu samo da te primim na stanovanje kao svog čoveka.

- Onda prihvatam.

- Stanarina se plaća sa neograničenim poljupcima i zagrljajima, a za dodatne troškove ćemo se dogovoriti.

- Mogu li već sad da napravim?

- Apsolutno..

Sreća u meni je sve više rasla. Tolika količina sreće da mi nije bilo dobro. Počela sam da se smejem i poželela sam da igram od sreće. Ostatak dana smo proveli u stanu, da spuštenim roletnama ugašenim telefonima.
Izležavali smo se, gledali filmove, ljubili se, vodili ljubav, spremali ručak.. Sve ono što sam želela. Sve ono što sam nekad sa Dušanom imala. Samo što je ovog puta bilo iskrenije. Poput najlepšeg sna.