On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 23 •

Spakovala sam stvari u tri velika kofera. Ponela sam najviše letnje odeće, i nekoliko debljih stvari u slučaju da bude hladno. Ne znam kako zima izgleda na moru, ali vrlo brzo ću saznati. Mislila sam da ću imati više stvari, ali ovo mi je sasvim dovoljno. Dovoljno za neki novi početak. Danas idem kod frizera. Rešila sam i fruzuru da promenim. Menjam sebe iz korena. Dosta mi je ove stare Andreje. Dosta mi je svih pokušaja. Svih promašaja. Dosta mi je razočarenja i izdaja. Dosta mi je prošlosti. Ako sam već rešila da počnem sve iz početka, onda menjamo sve. I sebe i život.
Malo ću da skratim kosu i da je ofarbam u zlatno plavu. Sve u skladu sa morem. Oduvek sam želela da budem plavuša i evo, došlo je vreme da se neki moji snovi ispune i ostvare.

O bože koliko je sati?! Kasniim. Zaludela sam se oko ovog pakovanja. Brzo uzimam torbu i ludački otvaram vrata, ali ubrzo stajem kao ukopana na mestu.

Aleksa ispred mojih vrata. Ne dišem. Noge su mi se odsekle. Nisam se ovome nadala. Ne znam ni kako sam mu delovala, jer sam toliko brzo otvorila vrata sa ciljem da izletim i projutim kao tornado, ali kad sam ga ugledala kao da me je neko zaledio iste sekunde. Ćutim. Ne progovaram. Ne znam ni šta da mu kažem. A što je najgore, ni on ne progovara. Ćutimo dok ovo vreme kao večnost da traje. Niko nema snage, ni hrabrosti da progovori. Tišina.

- Žuriš negde?

Konačno je tišina prekinuta. Žurim. Žurim da pobegnem od svega i od tebe. Jezik kao da mi se svezao. Reči kao da su nestale. Gleda u mene i očekuje odgovor.

- Krenula sam kod frizera, kasnim. I da, žurim.

- Može li frizer da sačeka? Možemo li da pričamo?

- Pa kad si već došao, možemo. Uđi.

Pomeram se da prođe. Osećam taj miris. Njegovo miris. U sekundi mi se sve uspomene vrate, sve ono što smo doživeli na moru. Ali neće me to slomiti. To je priča za malu decu. Zatvaram vrata za njim i okrećem se. Stoji i traži reči, ali tih reči teško ima.

- Moram da ti objasnim neke stvari. Onaj dan, kad si me videla u kafiću i kad..

- Nema potrebe, zaista nema šta da mi objašnjavaš. Sve razumem i znam.

- Ne, ne znaš. Dozvoli mi da ti objasnim. Nije tako kako izgleda. Znaš ko sam ja, znaš da je moj život mnogo komplikovan i da sam u centru svega. Sve što sam uradio, pa čak i to što sam se ponašao da te ne vidim, jeste samo iz jednog razloga. Da te zaštitim. Tebi ta sranja nisu potrebna.

- Znam. Sve znam. Nisam ljuta na tebe, ne mrzim te. Razumem, ali moraš i ti mene da razumeš. Sve ono što je bilo, bilo je. Desilo se, pamtićemo uvek, ali ne može da se nastavi. Ne možemo da budemo zajedno. Ne želim to. Nismo iz istog sveta. Ne mogu da se pomirim sa tim, ili da budem u nekoj senci i sa strane. Ne mogu. Nemaš pojma koliko me je zaboleo onaj tvoj pogled, kao da sam vazduh.. I nije mi samo jasno, kad je počela, a kad nestala ljubav koju smo osetili..

- To mi najteže pada. Volim te, ali znam da ne možemo. I, ne.. nije prestala.. još uvek traje. Pustio sam neko vreme da prođe, pokušao da te na neki način izbacim iz glave.. ali ne mogu.. zaista ne mogu..

- Slušaj.. Najbolje bi bilo da svako ode svojim putem. Ja svako idem.

- Tražio sam te ovih dana, zvao milion puta na broj, ali bila si nedostupna. Pomislio sam da si ljuta na mene, da me mrziš. To me je ubijalo. Došao sam danas, ali sam strahovao da te neću naći. Nikad ni sa jednom devojkom nisam imao i osetio kao sa tobom. Ti si prva koja je volela mene, ali mene onakvog kakav jesam, a ne zbog toga ko sam i šta sam. I to ne mogu nikad zaboraviti. Tebe ne mogu nikad zaboraviti. I kad već ne možemo da budemo zajedno, ne želim da imaš loše mišljenje o meni ili da me mrziš.

- Ne, naprotiv. Svesna sam svega i nemam razloga da te mrzim. Bilo je predivno i veruj mi da ni ja ne mogu i neću zaboraviti naše trenutke, tebe. Hvala što si mi ulepšao jedan deo života i što sam sa tobom živela bajku.

- Hvala tebi što si mi pokaza kako izgleda prava, iskrena ljubav, što si me naučila da volim i da budem voljen. Da cenim ono što imam i da se ne igram više sa tuđim osećanjima. Ti si divna devojka i sve loše što si doživela nisi zalužila.

- Verujem da će uspeti da nađeš svoju sreću i nekog ko će te voleti, ali dozvoli nekom da te prvo upozna ii da ti upoznaš.. nemoj da se zalećeš.

- Neću. Obećavam. A ti mi obećaj da ćeš biti srećan i da ćeš nekom dozvoliti da budem pored tebe. Ne stoji ti uloga hladna i bezosećajne devojke.

- Potrudiće se.

Osećam tugu, ali i olakšanje. Drago mi je da se razumemo i da je ovo prošlo bezbolno. Iscrpljena sam od svega ovoga i jedva čekam da sedem u avion i da odem. Jednom za sva vremena, daleko od svega.

- Hoćeš da te odbacim kod frizera?

- A šta ćemo ako nas uslikaju novirani?

- Ma ko ih jebe.

Smejemo se. Prišla sam mu i zagrlila ga jako. Dobar je on dečko. Dobar i meni drag. Izlazimo iz stana zajedno. Konačno je i ovo gotovo.

                                            ***

Gledam sebe u ogledali. Dragi moji , upoznajte novu Andreju. O daa, to sam ja. Stvarno mi dobro stoji ova boja kose. Delujem drugačije. Mlađe i slađe. Sad odajem utisak jedne nežne i romantične duše. Više nisam crna.. sad sam plava i fatalna. Smejem se samoj sebi. Sve ove promene mi toliko prijaju. I nije sve tako crno, ima tu nečeg i ružičastog. Ima i tek će da bude. Sada kada sam završila sa svim onim što me je mučilo spremna sam za nove avanture i novi život. Čoveče, još ne mogu da poverujem da sam se toliko otkačila i rešila da odem da živim pored mora. Definitivno sam luda. Ali šta me briga, moj život, moja stvar. Još samo par dana.. baš sam uzbuđena. I drago mi je što niko ne zna da idem. Verujem da bi me mnogi ubeđivali da ne idem ili bi uradili sve samo da me spreče.. zato nikom ništa ne govorim. Javiću se kad odem i tad ću sve obavestiti. A do tada, to je tajna.

Kupila sam flašu vina. Isplanirala sam da veče provedem uz tihu muzikicu, sa čašom vina na mojoj terasi. Da uživam još malo dok ne odem. Da se oprostim od svega. Od svog stana. Od svog grada. Od pogleda da terase. Od uspomena. Od mladosti. Od komšija. Poznanika. Od starog života.