On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 7 •

Nikad lepše nisam spavala kao noćas. Kada sam se probudila bilo je 8 sati. Sunce je već izašlo i mogla se čuti vriska dece koja je dopirala sa plaže. Marija je još uvek spavala. Izašla sam na terasu kako bih uhvatila koji zrak Sunca. Udahnula sam duboko.

Pogledala sam, ali nije ga bilo. Možda još uvek spava, a možda je poranio i otišao na plažu. Ponadala sam se da ću ga videti, i ne znam zašto, ali pomalo sam se razočarala. Odmahujem glavom i teram tu misao. Ne treba mi to u životu.

Ušla sam u sobu da budem Mariju, ali već je ustala. Držala je telefon u rukama i mogla sam da pretpostavim koji je razlog njenog osmeha. To je čar zaljubljenosti. Skočila sam na krevet pored nje. Poljubila je i zagrlila.

- Ko to mene voli toliko?

- Zna se ko tebe voli najviše na celom ovom svetu. Ajde diži to dupe, idemo da se kupamoo.. spavaš kao medved, jedva sam dočekala da se probudiš..

- Zašto si tako lepo raspoložena? Jesam propustila sinoć nešto? Našla si nekog FRAJER?

- Pa propustila si moj razgovor sa čuvenim Aleksom...

- MOLIM? Pričala si sa njim?

Bukvalno je skočila sa kreveta. Na trenutak me je gledala sumljičavo kao da pokušava da provali da li je zezam ili sam ozbiljna.

- Igrom sudbine naša soba je odmah do njegove. Bila sam na terasi, nisam mogla da spavam i onda sam čula nečiji glas. Kada sam se okrenula i skontala da sedi i gleda u mene zamalo se nisam onesvetila. Ali naravno, kao i uvek, izdominirala sam i pravila se da me briga što je poznata ličnost.. dok je on leteo ja sam ga spuštala..

- Nisi valjda bila drska prema njemu? Ja ne mogu da verujem da je njegova soba do naše.. alooo devojkoooo...

- Nisam, bila sam samo ja. To što je poznat i što je navikao da ima svaki devojku ne znači da može mene da ima. Bio je to običan razgovor, ništa posebno. Hajdemo sad na plažu, mani njega.

- Ja stvarno ne mogu da veruje, ovo je sjajno. Moraš me upoznati sa njim, da mi središ autogram, pošto ste sada dobri drugari..

- Samo ti mene zajebavaj. A šipak će da dobiješ od tog autograma.. ja ću lično da ti ga napišem..

Smejemo se kao lude. Marija je toliko oduševljena što će moći da ga vidja češće i što je on baš naš prvi komšija. A moram priznati, i meni se svidja ova igra sudbine. Ne znam zašto sam ovoliko srećna. I to samo zbog jednog običnog razgovora.

Obukle smo kupaći i uputile se prema plaži. Prosto smo sijale od dobrog raspoloženja. Napolju je već Sunce ugrejalo i bilo je zaista toplo. Pesak je bio dovoljno vruć, tako da nisam mogla da skidam papuče iako su me žuljale. Smestile smo se na slobodne ležaljke i odmah krenule u vodu koja je bila topla i tako čista. Plivale smo dugo, prskale se i ronile.. čini mi se da smo satima bile u vodi sve dok nas ruke od plivanje nisu zabolela, a koža se smežurala. Izašle smo i sele na ležaljke. Namazala sam se kremom za sunčanje i prepustila se Suncu koje je sve jače i jače pržilo. Uzela sam knjigu da čitam, dok je Marija slušala muziku. Malo po malo bacala sam pogled po plaži tražeći njega. Nije ga bilo, nigde. Sumnjam da će se ovde kupati. Previše sveta ima, a on je ipak poznata ličnost. Verovatno će biti sa nekim iz svoje klase, na nekim luksuznijim mestima. Nije ovo za njega. Nastavila sam da čitam knjigu i nasmejala se samoj sebi. Na trenutak sam se osetila kao neka balavica koja balavi za nekim zgodnim tipom sa kojim ni u mašti ne mogu biti. Niti želim.

- Mnogo si lepša kada se smeješ.

Trgla sam se. Pa zar opet? Zašto se svaki put samo tako iznenada pojavi? Jel on to mene uhodi? E sad ću stvarno da ga spustim, previše on meni leti za nekog ko nema položeno.