On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 11 •

Tiho sam prišla i sela pored njega. Držao je gitaru, svirao tiho i pevušio. Nisam želela da ga prekidam. Bio je to anđeoski glas koji sam želela da slušam zauvek. Posmatrala sam ga. Imao je tako divne crte lica. Svaki deo njegovog tela bio je savršen. Imao je divne oči pune neke nežnoće i ljubavi, ali od svega toga osmeh me je kupio. To je bio najlepši osmeh koji sam videla. Tako savršen. Tako predivan. Nisam skidala pogled  sa njega. Uživala sam posmatrajući ga. Nije ni čudno što je svaku devojku mogao da zaludi kad je bio prokleto lep i savršen.

Ostavio je gitaru i seo bliže mene. Pogledi su nam se sreli. Ćutali smo i uživali u tom pogledu. Svideo mi se odraz mog lika koji sam mogla da vidim u tim beskrajno lepim očima. Bila sam srećna što su te oči sada samo moje i što mene gledaju. Zagrila sam ga toliko jako želeći da ostane tu zauvek. Osetila sam njegovo srce koje se sjedinilo sa mojim. Kucali su u istom ritmu.

Osmehnuo se, pomilovao me po obrazu, a zatim spustio svoje usne na moje. Bio je to divan, nežan i najlepši poljubac. Ljubili smo se kao da nikad do sada nikog nismo ljubili. Osetila sam ljubav, osetila sam magiju, a najviše sreću. Bilo je savršeno.

- Ti si moje malo čudo, znaš to?

- Mislila sam da sam tvoja zvezda.

- I zvezda, i srce, i sreća i čudo. Moje si sve.

- Ne želim da ovo prestane.

- Neće.

- Obećavaš?

- Obećavam.

Legli smo jedno pored drugog. Pesak je i dalje bio topao. Prijalo je. Gledali smo u nebo i ćutali. Uživali smo u svoj ovoj magiji. Osetila sam sigurnost pored njega. Osetila sam da je ceo svet samo moj i da niko to ne može slomiti. Osetila sam da mi pripada.

- Da li si ikada tražila svoje ime među zvezdama?

Upitao me je zamišljeno. Okrenula sam se prema njemu, a zatim ponovo pogledala u nebo.

- Ne, nisam to nikad radila.

- Vidi, vrlo je jednostavno…

Počeo je da pomera ruku od jedne do druge zvezde praveći nevidljiva slova moga imena. Crtao je po vazduhu kao malo dete po listu papira. Pogledao me je sa osmehom i upitao

- Vidiš li sad, sija tako jako.

- Vidim .

Rekla sam tihim glasom trudeći se da ne zaplačem od sreće. Suviše je bilo lepo. Kao san iz kojeg ne želim nikad da se probudim. Gledala sam i dalje u nebo jasno videvši svoje ime kako svetli i sija, a onda je njegova senka prekrila taj sjaj. Nežno me je poljubio, a od tog poljupca moje telo je zadrhtalo. Tiho mi je šapnuo :

– Nemoj to nikad da zaboraviš, ti si moja srećna zvezda.

Zagrlila sam ga i poljubila. Poželela sam da se naša tela spoje i da budemo jedno. Želela sam ga, da znam da je samo moj i da samo meni pripada. Bilo mi je potrebno da ga osetim da znam da ovo nije san, da ne sanjam i da se svakog časa neću probuditi. Uhvatio me je za ruku i poveo sa sobom. Krenula sam bez pitanja. Nije me zanimalo gde me vodi. Što se mene tiče ta ruka može da me odvede i na kraj sveta jer sa njim želim sve.

                                    ***

Dugo smo pešačili. Nisam imala predstavu gde idemo. Koračala sam sigurnim korakom i čvrsto ga držala za ruku. Bio je tih. Ćutali smo. Nisam želela da postavljam pitanja, verovala sam mu i znam da je nešto smislio. Priznajem da me je kopkalo i da sam bila nestrpljiva da vidim gde će me to odvesti, ali trudila sam se da se to ne primeti. Prepustila sam se svemu. I ovako je suviše lepo i magično. Zastali smo. Pustio je moju ruku, blago se okrenuo prema meni. Gledala sam ga sa tolikim nestrpljenjem i pitala se šta se dešava.