Linijom slučajnosti

2

Na samom ulazu u klub mi se zavrti u glavi od jačine mirisa alkohola i cigareta. Toliko dugo nisam izašla da sam zaboravila kako to uopšte igleda. Nas dve sedamo za šank i Kris nam naručuje neko piće za koje nikad nisam čula.

"Može duplo." kaže Kris konobaru i onda se okreće prema meni sa ogromnim smeškom na licu.

"Ipak večeras slavimo. Ako je taj lik stvarno tako lep kao što kažeš ti si sebi našla dečka."

"Zaboga Kris, može on da bude lep koliko hoće.Jednom jedinom rečenicom je dokazao da je nekulturan i bahat, a i verovatno ga nikad više neću videti." sve što sam rekla je istina, ali opet nekako priželjkujem da ga opet vidim i da je njegova današnja reakcija bila samo produkt besa zbog moje nespretnosti.

"Kako si tačno rekla da izgleda?" pita me i ja stvarno ne znam zašto joj je to sad bitno, ali dobro.

"Kosa pošišana skroz na kratko, plave oči, visok. Zašto me uopšte pitaš to sada?" upitam je pomalo ljuto, a ona mi se samo smeška.

"Jedan upravo takav sedi za separeom u ćošku kluba i rekla bih da te je baš onako lepo odmerio. Od glave do pete." pokušavam da skupim hrabrost i da se okrenem. Ne mora da znači da je on. Pa nije on jedini lik sa plavim očima i kratkom smeđom kosom, zar ne?

Polako se okrećem ka mestu na kom mi je Kris rekla da sedi. Napravili smo kontakt očim i meni je srce stalo. Sada sedi u malo opuštenijem izdanju nego što je danas bio. Crna košulja, stoji mu vraški dobro, crne farmerke i drži čašu nekog pića u ruci. Momentalno skrećem pogled jer ako nastavim da gledam u ta dva dijamanta mislim da ću da ostanem skamenjena ovde do kraja večeri.

"Da. To je on." potvrđujem Kris dok ispijam prvu čašu pića.

"Moram da ti kažem da nisi pogrešila što se lepote tiče. Lik izgleda kao da su ga sami grčki Bogovi poslali." hvata me za ruku i povlači me u masu ljudi koji igraju. Ne volim gužvu, ali većina ovih ljudi je polupijana i znam da niko ne obraća pažnju na mene pa se malo opustim.

Igramo zajedno i onda se Kris odvaja sa nekim likom. Ona i ja smo dva skroz različita tipa osoba. Ja sam uvek bila ona koja želi stabilnu vezu, dečka koji je voli i ceo taj deo oko romantike kao iz bajke, a Lris samo želi zabavu. Ponekad je čak dovodila likove u naš stan posle žurke. Dok joj nisam rekla da mi smeta da se svako veče drugi lik polu go šeta po našoj dnevnoj sobi. Dobro je pa sam preživela taj perio, trajao je sugurno pola godine.

"Mogo mi se više sviđa ovaj autfit nego onaj od danas." osećam nečije ruke na svom struku i topao dah na mom uhu.

Podižem pogled i suočavam se sa tim ledenim pogledom. Ne znam šta bih trebala da kažem na ovo. Možda opet da se izvinim.

"Hvala" jao glupačo prekorim sebe u mislima i tačno znam da sam složila neku čudnu facu.

"Danas si se ponudila da platiš štetu, a opet si samo isparila kada sam izašao iz toaleta." ako mi sad kaže da treba da platim silne pare za njegove preskupe stvari koje sam upraopastila. Mogu da se pozdravim sa odmorom. Celo leto ću morati da radim.

"Platiću sve, obećavam. Samo mi recite koliko"

"Nisam mislio na novac. Postoji jedan mnogo uzbudljiviji način da mi se odužiš." osećam kako mi se sve više približava. Prelazi neku granicu mog ličnog prostora i ja pokušavam da se odmaknem, ali me pribija još više uz sebe.

"Hotel "Shadow", soba 23, potraži me" kaže kada me okrne prema sebi i namigne mi. Kakav kreten

"Ti misliš da sam ja na prodaju. Nosite se i ti i tvoje skupo odleo. Platiću ti sve do poslednjeg dinara, ali ja nisam naka laka devojka koja će da legne u krevet sa likom kog ne poznaje" izdeklemujem sve u jednom dahu. On će meni da ja ne moram da platim novcem. Kreten. Okrećem se od njega i ispreno jedva sam suzdržala sebe da ga ne zviznem jednim šamarom i krećem ka izlazu iz kluba.

Čim sam osetila svež vazduh odmah mi je laknulo. Srce mi ubrzano lupa. Kada sam se dovoljno sabrala uzimam telefon da javim Kris da idem kući. Ona će poruku videti verovatno ujutru ako je zaglavila negde sa onim likom. Zatim zovem taksi. Jedva čekam da dođem kući i legnem u krevet.

Šta je mene spopalo, ja nisam ovakva. Koliko god neko bio nepristoja prema meni ja se ne spuštam na njihov nivo. Mora da je zbog toga što je lik nestvarno lep, a takav kreten. Razočarenje života.

I onda će mene neko da pita zašto nemam dečka. Veoma prost odgovor, likovi su ili ružni, a pametni ili lepi kao Apolon lično, a nevaspitani.