"Hej, kako si?" ulazim polako u njegovu sobu, dok je njemu prikačena infuzija za ruku.
"Pamtim i bolje dane." osmehne mi se. Primećujem da mu se usna vratila u normalu i lakše priča, a osipa na vratu skoro da ni nema.
"Mogu li bar da znam ime moje spasiteljke?"
"Bogdana"
"Pa Bogdana, imaš jako lepo ime." Oduvek sam volela svoje ime, ali koliko moje ime prelepo zvuči kada ga on izgovori.
"Je l su ti doktori rekli zašto se to desilo?"
"Rekao sam ja njim. Alergičan sam na maline"
"Zašto si onda pobogu pio šeja sa malinama ako sam ti rakla da je sa malinama." ovaj lik definitivno nije normalan.
"Delovala si jako srećno kada sam ti rekao da je dobar i zapravo je bio. Samo nisam hteo da ti kvarim raspoloženje."
"Mogao si da umreš jer nisi hteo meni da kvariš raspoloženje!" proderem se na njega, morala bih da nosim na duši budalu koje ne želi da mi kvari raspoloženje
"Sve i da sam umro, bar bi to bilo sa pogledom na te tvoje krupne oči i male pune usne"
"Mislim da su ti dali veću dozu nekih lekova, možda da odspavaš malo"
"Jesam pomalo umoran" sa tom rečenicom okreće glavu na stranu i zatvara oči. Jao čoveče kakav dan.
Izlazim iz bolničke sobe, idem sebi po kafu. Rekla sam da ga neću ostaviti dok ne izađe iz bolnice jer sam ja kriva za ovo što mu se desilo, ali dok prilazim njegovoj sobi vidim čoveka kako ulazi i pomislim da mu je to verovatno otac pa odlučim da je ipak pametnije da odem kući. Ja sam njemu niko i ništa, a kada bih morala nekome da objasnim zašto sam tu stvarno ne bih mogla. Zamisli dođeš i kažeš nekom e ja sam ga otrovala pa sad pazim na njega.
Veče je prošlo sasvim normalno, ali me je nešto neprestano kopkalo. Uzimam salvetu na kojoj je pisao njegov broj telefona te šaljem poruku.
Ćao, Bogdana je. Samo sam htela da proverim kako si i da li ti treba nešto?
Bacam telefon nakon što sam poslala poruku, jaoo nije trebalo to da radim. Zašto se ponašam kao klinka od 15 godina?
Vrtim se po krevetu već sigurno sat vremena i stalno mi se u glavi vrte scene od danas i komplimenti koje mi je upućuvao. Nakon mnogo vremena sam napokon utonula u san.
...
Otvaram oči i shvatam da je 12 popodne. Spustila sam sinoć roletne u sobi i znala sam da će ovo da se desi. Tako sam glupa.
Na brzinu sam se spremila i pokupila svoje stvari pa izjurila iz kuće. Obećala sam Igoru da ću svoju smenu ranije danas početi jer sam sinoć izašla zbog Andreja.
Ajao pa ja sam zaboravila da sam mu poslala poruku sinoć. Nisam ni proveravala telefon. Momentalno ga uzimam u ruku i vidim propušten poziv od Kris, a ispod toga jednu neporočitanu poruku sa neimenovanim kontaktom.
Zapravo sam jako dobro. Sinoća sam izašao iz bolnice nakon što si ti otišla. Nemoj da brineš oko onoga od juče, dešava se.
Šta se bre dešava. Pa da, skroz je normalno da otruješ lika i on zna šta pije u tom trenutku, ali neće da te ljuti. Ovaj lik je stvarno teški slučaj.
Dan na poslu prolazi jako sporo. Nikako da na satu vidim taj broj, pokupim se i odem.
"Vi ste gospođica Bogdana?" čovek prilazi sa buketom lala čiji se miris širi celim lokalom.
"Da, ja sam" pruža mi buket zajedno sa papirom i hemijskom. Kaže mi da moram da potpišem, to i uradim i on izlazi.
"Uuu, tajni obožavalac" prilazi Igor i zagleda buket koji sam dobila. Stvarno je divan, dok ga okrećem da ga bolje pogledam primetim mali kartončić.
Sutra uveče pravim žurku povodom potpisivanja novog ugovora. Želeo bih da budeš prisutna. Ako odlučiš da dođem poslaću ti pojedinisti u poruci - Andrej
Srce mi zaigra dok čitam ovu poruku, ali zašto on pobogu želi da ja budem na njegogoj zabavi. I kako je samo znao da obožavam lale.
"Šta piše, progovori." kaže mi Igor. Nije ni sačekao da mu pročitam već mi je oteo papirić iz ruke i sam pročitao.
"E sad, ko je Andrej?" gleda u mene kao malo dete koje čeka da dobije čokoladu nakon ručka.
"Andrej je lik po kom sam prolila kafu, a da stvar bude još gora. Onaj šejk koji sam mu pravila juče ga je zamalo ubio" Igor kreće da se cepa od smeha, a ja sve više želim da ga udarim po sred face.
"Kako bre, šta si mu uradila?" izgovara uz smejanje posle svake jebene reči i ja mislim da ću tako da ga zavalim ako ne prekine.
"Eto tako lepo. On je alergičan na maline, ali kaže da nije hteo da mi kvari raspoloženje."
"E ovog ne treba da pustiš. Da se lik zbog mene zamalo samoubije ja bih mu troje dece rodio."
"Ćuti idiote" kažem mu i gađam ga krpom kojom sam brisala čaše. Da se ne lažemo onakvom liku bih i šestoro rodila.
....
"Ja ti biram odeću!" čujem Kris kako vrišti na telefon dok ja okrećem palačinke. Ako nešto na ovom svetu volim to su palačinke, a sad da se vratimo na Kris. Odlepila je kad sam joj rekla.
"Nema šanse. Prošli put si mi ti birala odeću i lik je pomislio da sam neka kurva."
"Nije tačno. Ponudio ti je noć sa njim zato što je bio zadivljen time koliko si zgodna, a to ne bi mogao da vidi da si otišla u širokoj majici i trenerci" kaže pomalo ljuto i ja znam da je u pravu.
"Ne želim da on ili bilo koji drugi muškarac gleda na mene kao na objekat"
"To što se ti obučeš malo provokativnije njima ne daje pravo ninašta." opet znam da je u pravu, ali ja nastavljam po svom.
"Neću sa misli da idem tamo samo da mu se uvučem u krevet."
"A šta ima loše u tome. Kao što muškarci imaju potrebe, imamo i mi žene." sutra popodne dolazi i znam da se neću izvući njenih kandži stoga odlučujem da bar večeras uživam jedući palačinke u miru. Sedam isped tv-a i kao za inat na programu je interviju koji je dao mladi uspešni fudbaler Andrej Maglov.
YOU ARE READING
Linijom slučajnosti
רומנטיקהPostoji ona čuvena rečenica koja glasi: "Suprotnosti se privlače", a da li je to bio slučaj i kod njih? On ima lepotu kao da su ga sami grčki Bogovi isklesali. I baš zbog toga je imao svaku koju je poželeo. Ona je bila vredna, njene ocene na fakul...
