"Nema teorije da ću da spavam ovde" vičem na njega, a on mi se samo smeška. Kako da se svađam sa osobom koja se samo smeje.
"Već sam ti rekao. Ne mogu da spavam na kauču jer sutra imam utakmicu i ne bi bilo lepo da idem ukočen"
"Pričaš tu kao neki deda od sedamdeset godina. Ja ću da spavam na kauču."
"A-a, ne želim posle da pričaš kako sam loš domaćin"
"Nepodnošljiv si, znaš?" kažem mu dok sedam na ivicu njegovog kreveta. Dečko od ovolike kuće ima samo jednu jedinu sobu opremljenu.
"Izvoli" izvlači neku sivu majicu iz ormara i daje mi je.
"Hvala"
Izašao je iz sobe tako da ja uhvatim priliku da se presvučem. Majica koju mi je dao mi doseže jedva ispod dupeta, ali je jako udobna za nošenje. Ležem u krevet i ušuškam se pod pokrivač kao neko malo dete.
Već je par minuta prošlo njega nema, možda neće ovde da spava. To mi stvori neko olakšanje u telu, ali u isto vreme mi je malo i krivo. Pokušavam da kontrolišem svoje misli ne bih li zaspala.
Bukvalno sam na ivici sna kad neko uključi lampu koja stoji na noćnom stočiću na drugoj strani kreveta. Pospano otvorim oči i vidim Andreja kako svlači pantalone, već je uveliko bez majice.
"Šta to misliš da radiš?"
"Pa verovala ti ili ne i Bog nekad mora da spava" koliko samopouzdanja ovaj lik ima, na izvoz.
"Haha, jako duhovito" kažem sarkastično i on ugasi svetlo tako da ostanemo u mrklom mraku.
"Ne ujedam, opusti se" kaže mi i osećam kako se okrenuo ka meni. Stavio je svoju ruku na moj struk i privukao me sebi. Nije progovorio ni reč nakon toga i čujem kako mu se disanje ujednačilo, a mene je ubrzo savladao san.
....
"Sa čime jedeš palačinke?" Andrej zuri u mene tik ispred mog lica dok ja pokušavam da shvatim gde sam, ko sam i šta ću ja ovde. Ja sam komirana svaki put nakon spavanja, u bukvalnom smislu.
"Nutela, plazma" odgovorim na pitanje, zar nije odgovor na takvo pitanje kod svakog isti. Okrećem se na drugu stranu i pokušavam opet da zaspim.
Moj neuspeli pokušaj spavanja se završio tako što koračam niz stepenice koje vode u prizemlje Andrejeve ogromne kuće.
"Dobro jutro, spavalice" vidim ga za šporetom u kuhinji kako stoji sa tiganjem u ruci.
" Ti to meni ozbiljno pržiš palačinke?"
"Aha i bio sam do marketa po nutelu i plazmu. Uzeo sam ti i čokoladno mleko, nadam se da piješ" ovaj čovek nije stvaran. Ja definitivno sanjam. Da sto posto sanjam. OVAKVOG ČOVEKA NI U SNOVIMA NEMA.
"Čekaj malo, ti znaš da praviš palačinke?" sad tek shvatam da osoba koje izgleda kao da ne zna da podgreje nešto u mikrotalasnoj meni sprema doručak
"Ne seri, pa ti si šerlok" kaže mi i stavi poslednju palačinku na tanjir. Na drugom tanjiru već stoji par namazanih pa priđem i uzmem jednu.
"Mmm, ovo je stvarno dobro" zašto je sva hrana slađa kad je ne spremam sama.
Gleda me kako jedem pa mu ja pružim svoju palačinku da uzme griz, nije kao da pored njega stoji još pun tanjir, ali on samo odmahne glavom.
"Šta ćeš sad da mi kažeš da ne jedeš palačinke pa da pobegnem glavom bez obzira"
"Treniram, Bogdana. Ne jedem gluposti" mora da mene neko zeza i to mu je razlog.
"I ja treniram, pa šta. Svejedno sedim ovde i jedem palačinke."
"Nije isto." kaže mi i deluje malko nervozno, nije me briga. Ne mičem se odavde dok ne pojede bar jednu.
"Neće ti karijera odjednom propasti ako pojedeš malo šećera. Bitan je balans."
"Nisam jeo slatko već par godina. Ne treba mi šeć.."
Gurnem mu palačinku u usta tako da ni ne dovrši započetu rečenicu. Ne može to tako kako on hoće. Polako žvaće i nakon par trenutaka uživanja progovori
"Au jebote, zaboravio sam koliko je ovo dobro" kaže i odgrize još jedan deo moje palačinke
"Ej, to je moje" pobunim se i on uzme drugu, celu palačinku i daje mi iz njegove ruke da jedem. Hrani me tako još neko vreme dok ja sedim na pultu i pijem svoje čokoladno mleko. Dan još nije ni počeo, a već je najbolji dan u mom životu.
...
"Srećno i obavezno mi se javi kad stigneš" kažem mu dok on proverava je l ima sve sa sobom.
"Hoću, ne brini"brzo me zagrli i poljubi u obraz pre nego što izađe iz mog auta, a ja se odvezem dalje.
Dovezla sam ga na aerodrom jer ima utakmicu u Moskvi sutra i morao je da ode. Malo mi je krivo što ga neću videti par dana jer je današnji dan bio fenomenalan. Nakon doručka kod njega otišli smo u zološko vrt i sve je bilo tako divno, on je bio divan. Ostatak dana smo proveli gledajući maraton Harry Pottera i upoznavajući se. Fora sa pričanjem o stvarim koje drugu osobu zanimaju je upalila.
...
"Gde si ti zaboga? Za šta ti služi taj telefon ako mi se ceo dan ne javljaš?" odmah na ulaznim vratima me dočekuje Kris sa predavanjima. Da se ne lažemo, jeste moja krivica što se nisam javila, ali u moju odbranu bila sam sa Andrejem.
"Bila sam sa Andrejem i totalno zaboravila na telefon i vreme i jako mi je žao. Nemoj da se ljutiš"
"Da se ljutim, šališ se? Pričaj, šta je bilo, kakav je?" krenula je ushićeno da skakuće oko mene dok postavlja milion i jedno pitanje.
"On je jednostavno divan" počela sam da joj prepričavam kakav dan sam sa njim provela i priča se prostirala u nedogled. Ostale smo baš do kasno da razmatramo moj sledeći potez nakon što se Andrej vrati.
....
Telefon mi zvoni već par minuta i napokon se nateram da ustanem i odem na drugi kraj sobe da vidim koji to idiot nema obzira da je šest sati ujutru.
Ljutnja me prođe iste sekunde kad vidim ime idiota koji me zove.
"Dobro jutro" pozdravljam Andreja kao da nisam do pre par sekundi planirala da ga oteram u tri lepe
"Kako može da bude dobro ako se ne budim u krevetu pored tebe? Je l sam te probudio? Zvučiš malo pospano."
"Ti mene probudio? Ma nee. Ja inače tako kad ne radim volim da ustajem pre petlova"
"U moju odbranu kod mene je sedam sati" da a to baš popravlja stvar.
"Zašto pobogu zoveš tako rano"
"Da ti čujem glas pre treninga. U suprotnom bih bio baš mrzovoljan."
"A samo je bitno kako se ti osećaš, je li? To što ću ja ostatak dana da budem mrzovoljna nema veze."
"Izvini."
"Andrej kreći" čujem nekog iza njega kako urla i on mi spušta slušalicu bez pozdrava. Baš lepo.
Bacim se nazad u krevet da bih pokušala opet da zaspim, ali jedina stvar koja mi je u glavi je on.
YOU ARE READING
Linijom slučajnosti
RomancePostoji ona čuvena rečenica koja glasi: "Suprotnosti se privlače", a da li je to bio slučaj i kod njih? On ima lepotu kao da su ga sami grčki Bogovi isklesali. I baš zbog toga je imao svaku koju je poželeo. Ona je bila vredna, njene ocene na fakul...
