Linijom slučajnosti

9

Sedim u dnevnoj sobi sa lap topom u krilu i zatrpana papirima sa svih strana. Sutra imam ispit na fakultetu i evo već treći dan se ne pomeram sa ugaone.

Sa Andrejem se nisam čula od subote ujutru. Tu i tamo razmenimo neku poruku, ali to je sve. Oboje imamo previše obaveza i svesna sam toga. Mada moram da priznam da mi pomalo smeta to što se ne čujemo.

U mom preslišavanju me prekida zvono na telefonu, čim ugledam ime odmah mi se lice ozari i zaboravim na sve što sam do sad radila.

"Ćao"

"Ćao i tebi"

"Šta radiš?"

"Isto što sam radila juče i prekjuče i u subotu" nasmeje se na ovo onako dečački kako samo on ume

"Znači učiš. Moraću da te prekinem na sekund i zamolim da siđeš ispred zgrade da pokupiš palačinke koje sam ti doneo. Došao bih ja gore, ali već kasnim na trening" JAO MAJKO MOJA, istopiću se, on je došao na drugi kraj grada samo da bi meni doneo palačinke.

"Čekaj od kada si ti u Beogradu?"

"Stigao sam rano jutros i prespavao pola dana. Ne bih da te gnjavim, ali stvarno žurim"

"Izvini, evo silazim"

"Pa gde si ti meni?" Je l on to rekao gde si ti MENI? onesvestiću se ovde ispred zgrade dok se grlim sa fudbalerom za kojeg bi druge devojke bubreg dale.

"Izvoli" kaže i daje mi kesu sa logom moje omiljene palačinkarnice u gradu.

"Stvarno nisi trebao i pritom sam na skroz drugom kraju grada od onog gde imaš trening"

"Znam, ali želeo sam." nakon ovog usledi kratka pauza, meni već postaje neprijatno jer shvatam da stojim isped njega u pidžami na pande i na sebi imam kućni ogrtač, a moju divlju kosu da ne spominjem.

"Izvini što ti se nisam javljao prethodnih dana. Znao sam da ti je sutrašnji ispit jako važan, a i ja sam imao brdo obaveza pre i posle utakmice"

"U redu je, hvala još jednom na dostavi" kažem sa smeškom i podignem kesu. Okrećem se da uđem u zgradu kad ga čujem iza sebe

"Bogdana!"

"Reci"

"Ti i ja idemo na sastanak. Dosta sam se ponašao kao nezreli klinac. Dolazim sutra uveče po tebe posle treninga, taman možemo da proslavimo i to što ćeš da položiš ispit. Recimo negde oko 19:30, idemo na večeru, usput moraš da mi kažeš koji ti je najdraži restoran. Nakon večere možemo da odemo u bioskop znam da imaju projekciju Gladijatora, moj najdraži film, svideće ti se sigurno ako ga već nisi gledala. Onda možemo da odemo do nekog parka da šetamo i usput pokupimo palačinke.Na kraju večeri ću te dovesti kući i nadam se da ću da dobijem zagrljaj uz jedno laku noć, a ako budem imao dovoljno sreće možda dobijem i poljubac."

Kada je Andrej završio sa svojim izlaganje ja sam ostala skamenjena i ne znam šta da kažem. Molim vas uštinite me jer mislim da sanjam opako dobar san.

"Ne moraš ako nećeš. Nisam mislio da budem napadan i da te uplašim samo sam... Bogdana molim te reci nešto, plašiš me"

"Naravno da želim da izađem sa tobom Andrej, ja.. ovaj... samo sam malo zatečen" vidim da mu je odmah laknulo čim je ču da sam pristala. Ako je malopre kasnio na trening sad ga je definitivno i propustio.

"Stvarno sad moram da idem, ali vidimo se sutra u 19:30, nemoj da kasniš. Srećno sutra na ispitu" vikao je dok je izgovarao poslednju rečenicu jer se već okrenuo i počeo da trči ka svom autu.

Ulazim u stan i trčim pravac kod Kris u sobu. Ona leži na svom krevetu i gleda nešto na tv-u, a ja se kao malo dete popnem na njen krevet i krenem da skačem sva uzbuđena.

"Dobro lukjo šta ti se desilo, je l si prolupala od silnog učenja?" odmah kreće da zanoveta, ali ne mogu dugo da je držim u neizvesnosti pa joj momentalno sve ispričam.

"ZEZAŠ!"

"Bogdana pa tebe je Andrej Maglov pozvao na najromantičniji sastanak u istoriji. Čitala sam na netu o njemu, lik nije proveo dva dana sa jednom istom ribom i sad tebe vodi na sastanak!" Kris viče dok skačemo zajedno po krvetu kao dve tinejdžerke, a ja pokušavam da dođem sebi od šoka u kom sam već 15 minuta.

Stojim ispred kabineta gde imam ispit sa još par kolega i umesto da imam tremu zbog toga, ja imam tremu zbog sastanka sa Andrejem.

Već me je zvao dva puta od jutros. Prvi put da pita koji mi je najdraži restoran, a drugi da mi poželi sreću na ispitu. Sve ovo zvuči previše dobro da bi bilo istinito.

Kada dođe red na mene da uđem u kabinet shvatim gde se zapravo nalazim i automatski padam sa svog sedmog neba pravo profesoru pred katedru. Noge kreću da mi se tresu i evo ga. Paničim kao da u životu nisam bila na ispitu. Ne bi bilo ništa strašno da nije tako pred svaki ispit ma koliko se spremala

"Položila sam, Dobila sam 10!" kažem veselo dok ulazim u svoj auto gde me čeka Kris jer smo se dogovorile da odemo u šoping za večeras

"Ma nisam ni sumnjala, pametnica moja" ljubi me u obraz, zatim pokreće motor auta i krećemo prema tržnom centru.

"Ovo će sigurno top da ti stoji" dodaje mi bež, satensku haljinu koja ima prorez od dna do polovine butine. Gornji deo je poprilično jednostavan. Bretele i naravno dubok dekolte, šta drugo očekivati od Kris.

"Da, to je ta. Nju uzimaš i kraj diskusije" nisam još ni izašla skroz iz kabine, a Kris je već odlučila.

"I da te obavestim da nećeš ići u patikama. Ima da te nataknem na neke lepe štiklice, bar 10cm" je l ona luda, mi idemo u šetnju posle

"Kris idemo u šetnju posle večere, obuvam patike"

"Ne, ne obuvaš. Ako ti je neki džentlmen daće ti svoje patike ili cipele, a i da te ponese ne bi mu ništa falilo."

Stigao sam

Kratka i jasna poruka od Andreja. Odem do kupatila da još jednom proverim šminku i frizuru. Šminka je malo napadnija, ali Kris kaže da mora tako. A vezala sam visoki rep.

"Srećno" Kristina viče iza mene. Ludača je stvarno prosula vodu za mnom na sred hodnika zgrade. Blago meni sa ovakvom prijateljicom.