Linijom slučajnosti

4

Polako idemo do kuhinje, sinoć sam bila toliko van sebe da sam zaboravila i da večeram. Na frižideru vidim papirić, Kris i ja jedna drugoj ostavljamo male, zelene, samolepljive papiriće sa porukama u stanu ako negde odemo dok ova druga nije tu.

"Ranije jutros sam morala da odem na autobus. Mojima treba pomoć oko preseljenja. Vraćam se sutra uveče. Ljubim te i nemoj da zaboraviš na dogovor koji imamo." prevrnem očima na to. Ova devojka je čak i u najvećoj gužvi stigla da spomene dogovor za Andreja.

Nakon doručka shvatam da imam još vremena do početka smene pa odlučim da odem na trening.

Kao malu me roditelji nisu upisali ni na jedan sport, a kada sam počela da se interesujem za nešto bilo je već kasno i sva deca mog uzrasta su odavno trenirala. Tako da mi je preostala teretana. Iskernl mi je drago zbog toga jer mi baš dobro dođe da razbistrim misli, a i napravila sam od sebe pravu bombu.

.....
"Jako neljubazno od tebe!" kažem Igoru koji mi je dobacio nešto dok se ja ovde trudim da budem fina i napravim mu kafu.

"Znaš da te zezam. Hvala što mi kuvaš kafu. Usput, neki lik je ušao. Idi ti, ja moram da popijem ovo inače će da mi se sloši." prelazim pogledom po lokalu i onda mi oči zapaze njega. Bela majica, siva trenerka isto vreme kao i juče.

"Šta želite da poručite?" upitam krajnje poslovnim tonom.

"Iznenadi me." namigne mi i ja se odaljim od njegovog stola i pogled mi se susreće sa Igorovim.

"Ko je lepotan?" Igor gleda u njega kao da nikad u životu nije video lepog lika.

"Zašto misliš da znam. I evo ti maramica, mislim da ćeš da počneš da balaviš.

" E sad si ti neljubazna. Ponoviću, ko je lepotan?"

"Zašto pobogu misliš da ja znam?" kažem ljuto, ako me niko ne izludi Igor i Kris će sigurno.

"Bogdana znam te, a i nije teško uočiti kako su ti kolena zaklecala kad si prišla njegom stolu." jao zemljo otvori se da propadnem. Nije Andrej valjda primetio.

"On je lik na kog sam prolila kafu" on kreće grohotom da se smeje na šta ga udarim u rame.

"Dobro, dobro. Šta želi tvoj princ?"

"Nije moj i nije princ. Rekao je da ga iznenadim"
kako bih ja trebala da znam šta on želi da pije i šta uopšte ne pije?

"Napravi mu neki šejk. To ti top ide, možda malina jer će biti crvenkasta pa da asocira na ljubav" gleda me nekim čudnim pogledom. Stvarno nema pravo da me zeza, ali je u pravu što se šejka tiče.Ne boje, stvarno je idiot, ali dobro mi ide pravljenje šejkova.

"Hvala na pomoći iako znam da će me skupo koštati. Do kad planiraš da me zezaš zbog ovoga?" počinjem sa pripremom i potrudim se maksimalon. Svakako je kraj smene i nemam ništa pametnije da radim.

"Dog god te poznajem, ako se udaš možda prestanem."

"Izvolite" spuštam čašu na sto.

"A šta je iznenađenje, ako smem da pitam?"

"Šejk od malina. Nadam se da Vam odgovara" upornk nastavljam da mu persiram jer se osećam malo krivom zbog one noći u klubu. Stvarno sam zvučala kao malo nevaspitano derište.

"Svakako, ali bi mi malo više odgovaralo kada bi mi tako lepa devojka pravila društvo." obrazi počinju da mi crvene i mislim da on to primeti pa se nasmeje.

"Ja radim i ne bi bilo fer prema mom kolegi da ja ovde sedim dok on radi." pogledam u Igora koji prati situaciju i smeška se. Neću preživeti njegovo zaditrkivanje posle ovoga.

"Mislim da kolegi ne bi smetalo"

"Samo trenutak." kada sam krenula da se pomerim on je probao šejk.

"Ovo je fenomenalno."

"Znam." idem do Igora i ja ne verujem da ja stvarno planiram da se vratim da sednem za taj sto sa njim.

"Je l problem ako te ostavim samog i sednem sa njim?"

"Hahaha šališ se, sedi do sutra sa njim što se mene tiče" vraćam se i sedam za sto preko puta Andreja, ali izgleda mi malo čudno.

"Da li ste okej?" izgleda kao da mu je donja usna malo otekla.

"Nema potrebe da mi persiraš. Što se tiče toga da li sam okej, je l imaš auto?"

"Imam, ali kakve veze to ima sa bilo čim?"

"Morala bi da me odvezeš do bolnice, mislim da ću se onesvestiti." skačem kao oparena i povlačim ga ka svom autu dok on jedva stoji

"Ejj, pogledaj me. Je l ti se ovo često dešava?" izgleda sve gore i počeo je da dobija neko crvenilo po vratu.
Jao zašto baš meni ovo da se desi?

Uvodim ga u bolnicu i vičem da mi treba pomoć kad jedan doktor prilazi i odvodi ga. Ostajem sama na hodniku i ne znam šta da radim. Trebala bih da obavestim nekog da je Andrej u bolnici, ali ja ne znam njegovu porodicu, ni prijatelje. Pa do juče nisam znala ni kako se lik zove. I krećem da paničim jer ko zna šta mu se dešava. Jao Bože, zašto mi ovo radiš.

Odem do pulta i zamolim sestru da pronađe neki kontakt i javi njegovima šta se desilo. Žena me je gledala kao da sam poparena po glavi jer sam dovela lika u bolnicu, a nema pojma ništa o njemu.

"Je l možete da mi kažete u kojoj sobi je Andrej smešten?" nakon što sam se pribrala i otišla u pekaru pored bolnice da pojedem nešto vratila sam se i prišla pultu za kojim je još uvek bila ona nadrndana sestra.

"Vi ste mi jasno malopre dali doznanja da vi niste član porodice i da ne poznajete gospodina. Bojim se da informacije o pacijentima, pogotovo ovako bitnim, ne delim svakome ko prođe ulicom" kakva kučka.

"Uz dužno poštovanje gospođo, ja sam ga dovela ovde jer mu se slošilo. Ja Andreja poznajem, to što ne znam njegovu porodicu je druga stvar. Zahtevam da znam u kojoj je sobi ako nije tešto bolestan."

...

Zna se ko će uvek da dobije ono što želi.Ona će meni da ne sme da daje informacije. Pola sata rasprave sa njom, ali sam ipak dobila šta sam htela. Sedim ispred Andrejeve sobe i čekam da doktor izađe da bih mogla da uđem i vidim kako je.

Posle ovako napornog dana sve što želim je da odem kući i legnem, ali ne mogu tek tako da idem, a da ne znam šta je sa njim.